Poslednje vreme pred san mi dolaze samo neke glupe, često tužne misli…E, ne može! Neću više. Od večeras mislim samo na lepe stvari. . .Da počnem:
-Na primer: vreo tuš. Volim taj osećaj, kada polako pojačavam toplu vodu, i kada krene vrela, pustim je da mi klizi niz leđa. Mmmm….. Uživanje! Potpuno! U stanju sam da pola sata stojim tako i jednostavno isključim misli iz svega, stavim razmišljanje u ler, a ja se samo prepustim tom osećaju. . .
-Druga stvar koju obožavam: kad mi naiđe inspiracija za pisanje. Ako nisam kraj kompjutera, ili nemam papir i olovku, brzo uyimam mobilni i kuckam rečenice. U stanju sam i da ustanem iz kreveta da bih zapisala samo jednu rečenicu. Onda ponovo legnem i sa osmehom zaspim, jer sam , eto, na neki svoj ludi način zaustavila i zadržala komadić vremena. . .
-Volim slučajne poglede sa prolaznicima. Muškarcima, naravno! Kada na primer šetam kroz grad sa drugaricom, i onako sasvim slučajno pogledam u stranu i istog trenutka i on to uradi. Ta hemija koja se stvori u deliću sekunde. . . Sa potpunim strancem, sa nekim ko je jednostavno imao dobar tajming. Bio je tu kraj mene tog momenta. Taj delić sekunde. . . kao da za trenutak pustimo jedno drugog da zavirimo u dušu, tamo negde duboko, iza zenica. . . I to sve samo zbog dve-tri sekunde tog kratkog flerta. . .
-Volim kada mi sasvim neočekivano, po lepom danu, iznenada dune onaj topao vetar u lice. Kad mi oduva šiške sa čela. Čak i kada mi pokvari frizuru, ne smeta mi. Lep osećaj. . . kao da mi je neko nešto šapnuo, i disao toplim dahom kraj lica. Ili kao da me je neko sasvim nežnom rukom pomilovao…
-Volim i kada moja mama pravi kolače, i kad se kao kad sam bila mala, zavučem u špajz, i pojedem dobar deo fila ili neke čokoladne kreme. Sto puta me je pitala zašto to radim, pa može ona da napravi više toga, ali ne. . . ja i dalje uživam u toj maloj, dečijoj krađi. Šta ću.. . tako mi je lepše i slađe. I tako se prisećam onog deteta u sebi.
-Volim i. . . jao! Pa, volim ja puno toga. U puno lepih stvari uživam. . . ali mali ovaj ekran za sve to. Ma, idem ja u krevet. Pa ću lepo sve to što volim da strpam u jedan dugački san. . . Eh, da! Volim i da sanjam. Onako lepo, one snove u boji. . .
