Ne volim da objavljujem ono što nisam ja napisala, ali ovog puta pravim izuzetak. 
Bajka koju je trebalo da čuje svaka devojčica kada je bila mala:
“……Nekada davno u nekoj dalekoj zemlji,
lepa, nezavisna, samopouzdana princeza,
naletela je na žabu dok je sedela
na obali nezagađene bare,
na zelenoj poljani blizu svog zamka
razmatrajući ekološka pitanja.
Žaba je uskočila u princezino krilo
i rekla: “Elegantna Damo,
ja sam jednom bio naočit princ,
sve dok me zla veštica nije začarala.
Međutim, jedan tvoj poljubac,
će me ponovo preobratiti u
lepog i mladog princa, što ja i jesam,
i tada, moja draga, mi ćemo se venčati
i zasnovati porodicu u tvom zamku
sa mojom majkom, gde ćes mi ti kuvati,
prati moju odeću, rađati moju decu,
i pritom osećati večnu zahvalnost i sreću za to.”
I te noći, dok je princeza raskošno večerala
lagano pržene žablje batake začinjene belim
vinom u krem umaku od belog luka,
tiho se nasmejala i pomislila: Paa. . . ne bih baš rekla.” 
