Sada je o4:48h. Celu noć učim, imam kolokvijum za par sati i upravo sam shavatila da je svanulo. . .
Ima nečeg čudnog u dočekivanju zore nad knjigom. Koliko god da sam bila nervozna, to je sada počelo da jenjava. A nisam uradila ništa posebno. Samo sam stala kraj otvorenog prozora, i duboko udahnula. . . napolju se ne čuje ništa osim ptica. Puno, puno ptica cvrkuće. Neke od tih zvukova prvi put u životu čujem, mada mi nije prvi put da po celu noć učim.
Neverovatno.. . Ni jedan automobil, nikakvi koraci u daljini, ili čak neko svetlo na prozorima. Mir i tišina. I ja, kao deo svega toga. Odavno ovako nešto nisam osetila. Prelepo. . . Nemam drugu reč za to. Jednostavno prelepo. . . Ali, još nešto mi izvlači osmeh: miris kvasca iz pekare koja je vazdušnom linijom udaljena nekih 500-600m od moje kuće. Neverovatno da se miris pruža skroz do mojih prozora. . . A taj miris volim od malena.
Vraćam se učenju, ali ostavljam prozor širom otvoren. Dobro jutro svima koji ćete uskoro ustati, i Lepi snovi, svima koji još uvek sanjaju. . .
