~Neko me je dotakao rečima~

Znate onaj trenutak kada ste možda na ivici suza ili na ivici da počnete gubiti samopouzdanje. . . I onda se desi neka sasvim mala stvar koja vas trgne iz svega, i vrati vam osmeh. . . Upravo mi se tako nešto dogodilo. Dobila sam komentar na jedan post koji nema veze sa onim o čemu sam pisala nego ima veze sa mojim unatrašnjim JA. Srećna sam što neko tako misli o meni.

Hvala ti LERMONTOV

“Ljudi će možda zaboraviti što si govorila njima. Ljudi će možda zaboraviti ko si ti u stvari u njihovim životima. Ljudi će možda zaboraviti svaku napisanu reč o tebi i tvojim avanturama. Ljudi možda ni pet para neće dati za taj tvoj ventil ali ljudi nikad neće zaboraviti kakve si ti osjećaje u njima probudila )
Taj tvoj ventil bez obzira kakvu bujicu emocija,egoizma i intimnosti nosi sa sobom, nosi i nešto drugo u sebi…..ispoved jednog čovjeka…žig jednog vremena….ranjivost jednog ženskog stvora…..prirodan virtuelan zid…….Nosi sve sto ljudi žele da osvoje, da imaju i logično tome da proglase svoju slobodnu teritoriju…
Ti ne utičes na druge ali ne možeš sprečiti uticaj drugih kao rezultat tvog uticaja ) Budi mi živa i zdrava i dalje, i koliko reči toliko dobra da imaš cijeloga života  :)  “

Category: Sezona 1
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed.You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>