Archive for » June, 2007 «

Možda odem, možda ne. . .

Liverpul Već sam pisala o tome da jurim papire za UK vizu. Sad su skoro svi papiri prikupljeni, još samo da “odradim” ambasadu.
Razgovor mi je zakazan za 2 nedelje, a ja već sad umirem od treme… Govorim sama sebi da ne treba da se nadam da ću dobiti vizu, da se ne bih previše razočarala, a opet. . .sa druge strane želim to više od bilo čega. Da ispunim san da učim jezik tamo, gde, nadam se, neću progovoriti ni reč srpskog. A i tu je i druga prednost, odlazak u Liverpul bi mi garantovao polaganje nekih predmeta na fakultetu sa mnogo manjim naporom nego sada.

Kao da svi, više od mene, očekuju da ću ja dobiti tu vizu, čak i porodica u koju odlazim… Već su smislili šta će sve da mi pokažu u njihovom gradu, kupili su mi i neke sezonske karte za voz, karte za neke koncerte. . . A ja samo strepim kako ću se izboriti sa razočarenjem ako ne budem mogla da odem. Blesavo je i to što sam jedva prikupila novac za ceo taj put a na kraju to ništa ne zavisi od mene, nego od toga da li će mi službenik u ambasadi poverovati. . .

Ali! Ako odem. . . obećavam da ćete dobiti sliku sa plaže u Krosbiju gde će na pesku biti ispisano: Uopšte mi ne fali ni Forum381 a ni Blog381! ;) . . .

Ok, ok. . .nije ovo baš istina. Ipak se nadam da ću tokom jula i avgusta imati novu kategoriju na blogu pod nazivom “Aurorine avanture u Liverpulu”. . . )

Na slovo, na slovo. . .H : Hladovina

Blogerski ABC

KRIVINA x BRZINA = HLADOVINA

Koliko puata ste se do sada uz bilo koji izgovor izvukli sa posla, ili niste otisli na neki sastanak, ili ste “dali vetar petama” da se izvučete iz nečega što vas jednostavno zamara?

Moram priznati, sa veeeeelikim žaljenjem, da meni to “vatanje hladovine” baš i nije išlo od ruke… Uvek se neko pre mene setio nekog dobrog izgovora, kada npr. treba nešto da se radi, pa sam se često osećala ko naivni idiot. . . Htela sam da ispadnem dobar prijatelj, nisam umela da kažem “Imam ja i svog posla”, a neko drugi jednostavno lupi neku notornu laž i …nema ga. Nestane. Dok se okrenem, ta osoba je već u debeloj ladovini, a ja rintam i rintam, i nemam pojma zašto rintam. . .

E, pa, dosta je bilo! Nisam ni ja više luda. Sada, kada neko hoće da me “navata” za bilo kakvo rintanje za džabe, pomognem samo i jedino SAMO ako znam da će i ta osoba da pomogne meni. Možda zvuči sebično, ili nekad bezobrazno, ali ja se mnogo bolje osećam otkada sam okrenula drugi list. . .Sada, čim naslutim da neko pokušava da me navuče na tako nešto, već imam gotove izgovore, isprobane, koji mi garantuju ladovinu.

Dosta je bilo, pa nisam ja zadružni magarac! ;)