Napomena: Ovaj post pisem kao odgovor svima onima koji su me pitali KAKO?, GDE?, KOLIKO KOSTA? …otputovati u Veliku Britaniju.

pdutr, ovo je i za tebe

Ja sam inace bila na “jako tankom ledu” kada sam trazila vizu, jer Srbija nije u AuPair udruzenju, pa samim tim UK ambasada ne izdaje tu vrstu vize nasim drzavljanima. Ali, uprkos gomili saveta mojih prijatelja da slazem sluzbenike u abasadi kod koga i zasto idem, ja sam rekla istinu, i imala srecu da mi izdaju turisticku, jeftiniju, vizu.

Ali, na pitanje sluzbenika “Koliko novca nosim sa sobom?” morala sam slagati, i rekla sam 2000 evra – sto naravno nije NI BLIZU tacne cifre! A na pitanje da vide izvod iz banke, slozila sam facu male, slatke i naivne plavuse i rekla “Jao, pa ja nisam znala da mi to treba. Znate, ja sam student…” Pa, sam se provukla bez toga, iako sam trazila turisticku vizu za koju je to neophodan papir.

Eh, da! A voznu kartu od Londona sam debeeeeelo platila. Iako su mi ovi moji englezi rekli da je kupim preko neta, jer ce me izaci jeftinije, ja sam bila ubedjena da 2 dana razlike ne mogu napraviti bas toliku razliku u ceni. E, malo morgen! Umesto da je preko neta, jedan dan pre putovanja, platim 10£, platila sam je na stanici celih 60£ !!!

CIFRE:
-Viza 100 evra = 8.000 din.
-BG-ZG-BG = 4.000 din.
-avionska karta = 7.200 din. a moglo je i duplo manje, da sam je kupila na vreme
-London-Liverpul = 7.200 din. ovo je moglo biti 1/6 od te cifre
-Liverpul-London = 1.200 din.
UKUPNO = 27.600 / oko 350 evra

Mogla sam proci dosta jeftinije, odn. sa 225 evra, da sam sve karte uzela na vreme

Ako idete samo do Londona = 195 evra

***********************************************************************

A ovde je malo “ozbiljniji” opis KAKO? i STA SVE TREBA? -kopiran iz maila mojim prijateljima

Pod br.1) -potrebna vam je viza. Nazalost. Cena turisticke vize je 100 evra, studentske 120. Obe se dobijaju na 6 meseci, sa mogucnoscu vise ulazaka u zemlju.

Da bi dobili turisticku vizu morate imati potvrdu o rezervaciji (i placanju) nekog turistickog aranzmana, ili nekog hotela, motela, hostela u UK. Ako idete kod nekog u posetu, morate imati pozivno pismo. Klikom na OVAJ LINK mozete procitati sta vam je tacno sve potrebno. -Studentsku vizu mozete dobiti ukoliko idete na neki kurs jezika.

Pod br.2) -Putovanje cak ni za nase uslove, nije skupo. Preko Wizzair kompanije, povratna avionska karta (za London) moze kostati samo 40tak evra! Ukoliko je rezervisete barem 10tak dana pre putovanja. Jedini problem je sto morate leteti sa Zagrebackog aerodroma. Autobus BG – ZG kosta 2000 din.

Pod br.3) Najjeftinija varijanta, ukoliko zelite da idete kao turista, je da idete u neki hostel. Jako puno proverenih hostela i malih hotela, mozete pronaci na sajtovima avio-kompanija. Jedino je problem sto, ukoliko ne idete preko neke agencije, moracete mnogo vise da se maltretirate oko pribavljanja potvrda o stalnom zaposlenju, a i da stavite neki extra kes na racun, da bi se na izvodu iz banke videlo da imate “solidna novcana sredstva.

Sinoc sam imala nezaboravan dozivljaj. Ali, NI MALO lep!
Citala sam knjigu u krevetu, i negde oko 2h posle ponoci, sam cula neko cudno krckanje u sobi. U prvom trenutku nisam znala odakle zvuk dolazi. I nisam puno obracala paznju, pomislivsi da je verovatno neki nocni leptir u sobi.
Medjutim, zvuk je postajao sve glasniji, i shvatila sam da to grebanje i suskanje dolazi iz mog ormana! Verovatno je mis, rekoh u sebi. Prisla sam ormanu, dok je grbanje postajalo sve glasnije.
“Jao, ovo ne moze biti mis! Mora da je pacov!” -i pomislila sam sta pacov moze da uradi sa mojom odecom!

Probudila sam Kolina (engleza) koji je onako bunovan pokusao da oslusne odakle dolazi zvuk. Na srecu po moju odecu, zakljucili smo da je iz donjeg dela, gde se nalaze stare Bekine igracke, i otvorili smo orman. Zvuk je utihnuo a mi nismo mogli da vidimo ni misa ni pacova.
Primetila sam nesto na dnu, pored vrata ormana, i Kolin je krenuo da govori:
“Ma, to je samo mala igrackica…” i u trenutku kada je dodirnu “igracku”…………………UZAS! ! !

SLEPI MIS JE POCEO DA LETI KROZ MOJU SOBU ! ! !

Ja sam u trenu skocila pod pokrivac na krevetu, a kako je Kolin panicno poceo da mase rukama, da se odbrani, tako je udario slepog misa, i on je osamucen pao na pod.

Naravno, izbacio ga ja napolje, odusevljeno govoreci kako nikad nije uzivo video slepog misa, dok sam ja, zgrozena, rekla da nisam ni ja, ali mi ni malo nije drago sto sam ga videla u sred svoje sobe, umesto u zooloskom vrtu!

OK, nije bas da hocu kuci… Barem ne mojoj kuci. Hocu kod Njega. Na samo 1 dan. . .Ma kakav dan?! Bila bih srecna i da provedem s njim makar jedan sat. Da se sklupcam kraj njega, i da me onako jako zagrli, kako on to ume.

Da sam sad kod njega, tacno znam sta bi bilo. On bi premoren zaspao na kaucu u dnevnoj sobi. Prevrtao bi se stalno, jer ne podnosi ni kada je +25′C, a kamoli ovo… Budio bi se samo na trenutke, i pogledom me potrazio. A kada bi se uverio da sedim u fotelji pored njega, nastavio bi da spava. Posle sat-dva takvog polu-sna, pridigao bi se, zapalio cigaru, prosetao po sobi kao tigar po kavezu, opsovao vrucinu, i vratio bi se u krevet… Opet bi zadremao, ali bi pri sledecem budjenju, zatvorenih ociju samo rasirio ruke i rekao bi ”Dodji mi…” -Spustila bih se kraj njega, s njegovom levom rukom umesto jastuka, dok bi desnu prebacio preko mog struka. . . Samo bih se pribila uz njega, zatvorila oci, i pravila se da spavam, a zapravo bih ga slusala kako dise. . .

Eto, tacno znam sta bi bilo, a opet. . .Treba mi sve to. Najvise njegov zagrljaj. Ne cak ni poljubac, nego samo jedan njegov obican, snazan zagrljaj. . .

Hocu kuci, hocu mog momka i hocu da ova glupa kisa prestane!

Neke slike su uhvacene iz pogresnog ugla, iz prostog razloga sto sam slikala is turistickog autobusa i to non-stop u pokretu. Ne zamerite. Bice bolje sledeci put.
Inace, ove fotografije su iz raznih delova Liverpula. U nekom od narednih postova cu objaviti malo detaljnije fotografije i detaljnije opise. Sledece sto planiram da obidjem su muzej posvecen Bitlsima i “Tate” galerija.

Evo malo zanimljivosti vezanih za Liverpul:
-Jedini evropski grad sa dve katedrale, koje su u funkciji
-Prvi grad u kome je proradila lokalna zeleznica – preteca danasnjeg metroa.
-3 prekookeanska broda: Titanik, Atlantik i Neronik su isplovili iz Liverpula, i nikada nisu stigli na svoja odredista…
-Zbog jednog starog, nepromenjenog zakona prodavacice mogu raditi u toplesu, ukoliko prodaju i tropske ribice
-Bio je, na zalost, i najveca evropska luka za trgovinu robovima
-Najveca znamenitost Liverpula?. . . . .Pa, Bitlsi, naravno!
-

EDIT: Sad vidim da sam greskom stavila i neke slike iz muzeja u slide-show, ali bolje da ne diram!

Odmah da se u skladu sa naslovom, pohvalim da sam napokon kupila digitalni foto-aparat. Nije neki poseban, Praktica DC 440, ali meni je odlican. Napokon mogu da slikam sve sto mi zapadne za oko.

Jenda od stvari za koje ne znam da li treba da mi se dopadnu ili ne je i radno vreme u Britaniji. Evo slika vam sve govori:

Inace, koliko god to nekom zvucalo smesno, Liverpul me u mnogo cemu podseca na Novi Sad. Grad nije jako veliki, i gotovo se svuda, gde ima turistickih zanimljivosti, moze stici peske. A i ljudi su neverovatno ljubazni. Kao da zive u nekom malom selu gde se svi poznaju. Najvise me odusevljavaju stare zgrade, i uopste arhitektura. Ovo, na slici ispod levo, je do polovine proslog veka bio hotel, a zatim je zgrada bila prazna do pre 20tak godina, kada je pretvorena u studentski internat. A sa desne strane je “zastitni znak britanskih gradova”.

———————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————A posto sam dobila “kritiku” da treba malo da napisem i pokazem gde ja to zivim, ovo ispod je Parkway ulica, i ja sam tu pri kraju, najsvetlija kuca sa leve strane, kucam vam ovaj clanak… A i taman da vidite kako se sve smraci kada nadodju oblaci.

Da mi je neko rekao da cu se ovoliko nervirati jer mi par dana ne radi net kako treba. . .. ne bih mu verovala! Ali, hvala Bogu, proradio je i uspela sam da na jedvite jade upload-ujem neke fotke. Za pocetak, evo jedne za sve vas koji ste tamo gde sija sunce i temperature ne padaju ispod 20′C . . .

Rekoh vam ja vec ovo sto pise na pesku…. salim se naravno. Da mi ne falite ne bih ja prljala ruke sa peskom na plazi pored Liverpula.

Na ovoj plazi se nalazi nekih stotinak statua ‘Iron man’a. Umetnik ih je napravio prema svom liku, visoke su oko 178cm, i rasporedjene po plazi Krosbija (mesto pored Liverpula) na nekih 2-3 km. Imaju 3 metarsku osnovu koja je zabodena u pesak, negde na plazi a negde i u moru, tako da negde vidite celu statuu a u nekim delovima samo glavu koja viri iz vode. Eh, da ne zaboravim: na ovoj slici se to ne vidi, ali Anthony Gormley (umetnik) je i svoju ”muskost” napravio u pravoj velicini. Evo kako izgleda…

Inace, ”ventilatori” koje vidite u pozdini pokazuju kako su britanci iskoristili vetar, koji ovde staaaaaalno duva, za dobijanje elektricne energije. Ovi na slici su par km daleko od obale, mada ih npr. pored brodogradilista ima nekoliko i ”na suvom”.

Toliko za sada. A u sledecem postu cu se potruditi da vam pokazem zasto se svakog dana setim Waltera i Zmaja…

Pod broj 1)ziva sam i zdrava
br.2) Ovde mi je super, barem sto se ljudi tice
br.3) Vreme je fuj-fuj-fuj!!!!!!!

Zbog kasnjenja aviona iz Zagreba za London, zakasnila sam na zadnji voz za Liverpul. Morala sam da idem u Birmingem i tamo od nekih 1:30h nocu cekam do 6 ujutro prvi voz za Liverpul. .. razlog za to je sto je stanica u Londonu nocu zatvorena jer previse beskucnika tamo nocu spava. Iskreno, na tenutak sam se i ja osecala kao jedna od njih ‘Jedina’ razlika je bila sto sam ja imala pare za hotel, ali jednostavno nisam htela tamo.

U vozu sam upoznala 1 blesavu engleskinju, s kojom sam se, naravno, raspricala, i kada je shvatila da mi je za par minuta rodjendan, izvadila je flasu vina iz torbe! Tako da smo nas 2 u ponoc lepo nazdravile.

Uglavnom, u Liverpul sam stigla tek ujutro oko 8, nakon sto sam presedela na stanici u Birmingemu cela 4 sata! Prva stvar koja me je odusevila na dolasku, osim engleza koji su jako srdacni i pricljivi, bila je fenomenalna organizovanost na stanici. Naime, ispod same vozne stanice u koju pristizu vozovi iz cele Britanije, nalazi se i gradska podzemna zeleznica. Pa nema nepotrebnog gubljenja vremena.

Ljudi kod kojih sam dosla su me fenomenalno docekali, sto mi je naravno bilo najbitnije. A i moja soba je fenomenalna- u prevodu: krevet je veliki i jaaaaako udoban, sto mi je nakon putovanja od celih 27 sati bilo jako vazno. Narvno da sam zaspala istog trena!
Za`sada sam obisla samo okolinu. Odusevljena sam arhitekturom: prave tipicne engleske kucice na sprat, i vecina napravljena od crvene cigle. Mada se ovaj deo grada razlikuje od ostatka upravo po tome sto su komsije, polako, jedan za drugim, stavili fasadu na svoje kuce, pa nekako uspevam da pronadjem put nazad kada se vracam kuci. Hvala Bogu da zive u ovom delu grada, jer sam se danas pogubila po nekim ulicama gde sve kuce lice jedna na drugu!

Inace, juce su hteli da mi naprave slavlje za rodjendan i da pozovu par prijatelja ali sam bila premorena pa sam uspela od toga da ih odgovorim. Ali, i namera je bitna, pa su mi i sa tim odusevili. A devojcica koju pazim je jedno jako lapo vaspitano dete, vesela, fina, pricljiva. . . A posto je vec bila u skoli kada sam ja juce stigla, ostavila mi je rodjendansku cestitku u mojoj sobi. Rastopila sam se, i mislim da sam je vec u tom trenutku zavolela.

Sutra prvi put idem u sam Liverpul, i to na snimanje jednog filma. Pa, cu vam i o tome pisati, ali za sada samo ovoliko. . . .ionako se jedva snalazim na ovom laptopu koji su mi dali na koriscenje. Fali mi moj kompjuter. Ali, samo kompjuter!
U stvari jos ‘neko’ mi fali ali necu sad o tome. To je ionako ’slatka patnja’