Blogerski ABC, slovo Š

“Reci mi svoju tajnu”, rekla je umilnim glasom. Pokušala je da zvuči kao neko kome se da verovati. Nije me pokolebala.

“Ne mogu”, odgovorila sam.

“Ali, zašto? Šapni mi makar, onako tiho, da niko sem mene ne čuje.”

Okrenula sam se i otišla. . . Moje tajne nisu za bilo koga.

Ako bih je nekom i rekla, to bi bio On. U gluvo doba noći, s glavama jedna kraj druge na jastuku. Šaputali bismo kao da nas neko, ne daj Bože, može čuti u praznom stanu. Pred zoru bi utihnuli, ali samo dok sunce ne proviri na horizontu. Onda bi on meni šapnuo nešto poput “Dobro ti jutro. Hajde sad da spavamo…”

I ja bih ga poslušala. Srećna što je On taj kome pričam svoje tajne. Srećna što šapućemo na istom jastuku…

Niko poznat. Nebo sivo, tmurno, nikad ružnije

Svi prolaze, guraju me. Panično se osvrćem.

Prljaju mi haljinu svojim kaljavim cipelama.

Pokušavam da je sačuvam, ali je velika, široka.

Vuče me na zemlju svojom težinom.

I bela je. . . .Tada tek vidim da je na meni venčanica.

Umesto da se nasmejem počinjem da plačem.

Što više bežim, sve je veća gužva.

I onda odjednom, samo osetim kako me neko vuče sebi.

Telo ne poznajem, ali ruke. . .njih znam.

Tople su, velike, snažne.

I pocinju da me grle, i rulja oko mene počinje da nestaje.

I reči, s osmehom u glasu, muškom : “Ma, ko je smeo da mi te dira?”

Stavljam mu ruke oko vrata, i naslanjam glavu na rame, uplakana.

I pogled upravljam ka nebu.

Oblaci se razmiču, počinje toplo, nežno sunce da sija.

Nema više one gomile oko mene.

Umesto u blatu, stojim na travi i odgovaram:

“Ne znam ko me je dirao. Možda sam samo bila tužna…

A i gde si ti do sad?”

Ideja by JaneDoe

1# Obožavam šešire

2# Jednu kafu mogu da pijem i po 2-3 sata.

3# Pred san razmišljam kako ću potrošiti milion evra koje ću dobiti na Lotu.

4# Nikad ne igram Loto niti Bingo

5# Ukoliko ne želite da vas udostojim pogledom tipa sad-ću-da-te-razbijem, ne pitajte me “Jesi li ti to opet smršala?”

6# U solarijumu su mi posle 10tog sunčanja rekli da ne dolazim više, jer džabe bacam pare.

7# Verujem u čuvenu “Što više poznajem ljude, to više volim životinje”

8# Kad se jednog lepog dana udam, najbolja drugarica će mi za poklon kupiti posteljinu koja se ne pegla. I ja ću njoj.

9# Bila sam primljena u srednju umetničku, na grafički dizajn. Otišla sam u gimnaziju.

10# Mrzim losione za telo sa mirisima tipa voće, vanila, ćokolada….

11# Pored stola mi već mesecima stoje pregoreli zvučnici. Pojma nemam što ih ne bacim

12# U busu često foliram da spavam, da bi ljudi prošli i da NE sednu pored mene.

13# Mogu da popijem 6-7 votki i da mi ništa ne bude

14# Grickam zanoktice

15# Počela sam da preuređujem sobu u stilu sa onim čuvenim plavo-žutim šablonom mesec&zvezde

16# Ne podnosim kada nekog pitam koje je godište, a dobijem odgovor: “Ajde, pogodi! “

17# Volim visoke štikle

18# Nisam vratila knjigu “Gordost i predrasude” u biblioteku, a uzela sam je pre 4-5 godina

19# Dupli rak sam u horoskopu. 2 astrologa su mi rekla da im to nikako ne ide u glavu.

20# Bojim se struje, promaje, brze vožnje

Jutros u 4h sam s mosta, preko Dunava, ugledala grad. Nikada nije bio lepši. I prazniji. Ulice potpuno puste. Jedino ja, sama na bulevaru, sa dve ogromne torbe. Čudan je osećaj biti jedina osoba na ulici.

Napokon sam stigla kuci.

Mama srecna, prijatelji takođe. Svi su me danas radosno ispitivali o putovanju, o Liverpulu, o svim sitnicama. I svima sam potpuno mehanički odgovarala na pitanja. Kada su se razišli, da bih se odmorila, počela sam da otpakujem torbe. Sva odeca je bila tu, svi pokloni za meni drage – takođe. Ali, unapred sam znala da fali jedna stvar. . .

Nisam donela jednog velikog zmaja iz Britanije. Iako sam znala da bi mu se neko, uprkos svemu obradovao. Iako sam nekom obećala, da ću ga IPAK doneti. Vratila sam ga prošlog petka proizvođaču. Na pitanje prodavca čime sam nezadovoljna, da li bi mi možda druga boja više odgovarala, rekla sam:

-Sa zmajem je sve u redu i boje su odlične. Ali, osoba koja je trebala da ga dobije. . .ta osoba više ne postoji.
-Izvinite što pitam, ali da li je osoba možda umrla? . . .Ako jeste, primite moje saučešće.
-Ne gospodine, taj čovek je živ. Ali ono što je on bio, TO više ne postoji.

Znam da me nije razumeo, ali samo sam se okrenula i izašla. . .
Sad posmatram prazne torbe, i složene gomile stvari pored njih. Prljava odeća, čista odeća, knjige, pokloni, suveniri. . .Ali, ipak, fali mi taj zmaj. Nekako bi lepo izgledao na podu, između knjige “Pride and prejudice” i parfema Burberry “Weekend”. . .

Cula sam se s njim istog dana kad je poslao poruku…

Ono cega sam se bojala je isplivalo na povrsinu. Rekao je da je ocekivao da cu mu faliti nakon sto sam otisla. Ali, kako su dani za danom prolazili, to se nije desilo. Nisam mu falila, nisam mu nedostajala. Bilo mu je OK sto smo se culi svakog drugog dana, ali jednostavno je shvatio da nema vise osecanja prema meni. . . Zao mu je sto smo taj razgovor vodili preko telefona, i rekao je da bi zeleo jos jednom da me vidi kad se vratim sledece nedelje.

Pitala sam ga da li zeli mene da vidi jos jednom, ili zeli jos jednom da me vidi samo zato sto ne zeli da raskinemo preko telefona? Odgovorio je da mu je glupo da se rastanemo preko telefona. Ali da ne veruje da bi se ista promenilo s njegovim osecanjima kada bi smo se opet videli. Srce mi je puklo na komade kada sam to cula. . .

Ne znam da li cu se videti s njim jos jednom. Otvoreno sam mu rekla da nisam sigurna da li bih izdrzala da se vidim s njim a da ne mogu da ga zagrlim i poljubim… Na to je odgovorio da razume, i ako bi mi bilo previse bolno, ne moramo se videti, ali i dalje misli da bi bilo bolje da sve ovo okoncamo “oci u oci” a ne telefonom… Ostalo je na tome da sam obecala da cu mu se javiti kada se vratim, i da cu mu onda reci da li cemo se videti ili ne. Vracam se u Srbiju za 4 dana. I zelim da ga vidim vise od svega, ali ne znam kako bih to podnela. Svaki put kada pokusam da se odlucim, stomak mi se toliko zgrci da zaboli. NE ZNAM STA DA RADIM!

Mislila sam da sam jaca, snaznija, ali borim se protiv suza svakih sat vremena. Stavljam sve ovo “na papir” nebi li mi bilo lakse, ali nije. . .

Sinoc, malo posle ponoci. . . Popila sam 2-3 case vina. Neizvesnost i nestrpljenje zajedno sa alkoholom, cine svoje. . . Saljem mu poruku u kojoj ga pitam “Zasto je tesko na moje “Falis mi…” odgovoriti sa “I ti meni”?” Napisala sam mu i da meni njegove poruke mnogo znace. I da mi on mnogo znaci….

Jutros ustajem i lupam glavom o zid, i pitam se koji mi je djavo bio da mu to napisem. Odlucim da sacekam vece i da ga onda nazovem i da mu kazem . . . da mu bilo sta kazem sto ce “ispraviti” moju poruku od prethodne noci.

Popodne cujem telefon, melodija za poruke. Odjednom mi se zgrci stomak. Osecam da je to poruka od njega i dok se penjem uz stepenice da uzmem telefon, pocinje da mi bubnja u usima, i osecam da je poruka neka losa vest. Uzimam telefon, duboko udahnem i citam.  . . Osecaj je bio ispravan. Poruka JESTE od njega, poruka JESTE losa vest. . .

“Ne mogu da te lazem kada ja tako ne osecam…” -samo to je stiglo, nista vise.

Nisam mu odgovorila. Ne znam sta bih mu napisala. A nisam ga ni zvala jer nisam zelela da me cuje kako placem. . . Nazvacu ga veceras. . .ako skupim hrabrosti.

I dalje pokusavam da se utesim da je to rekao jer nema vremena, jer je umoran, jer puno radi. . . ali, znam da samo lazem sebe sa tim. A toliko sam zelela da vidim kako mi se obradovao jer sam stigla ranije. Ali, izgleda. . .nista od toga. . .

TELEFONSKI RAZGOVOR : 

JA:-Otkazan je onaj festival. Vracam se par dana ranije… Kad ti ono kreces na odmor?

ON:-Pa, rekao sam ti vec. Idem 23.

JA:-Eh, steta. A ja sam vec zamenila kartu za 25.

ON:-Pa, dobro… Videcemo se kad se ja vratim.

Boze, al’ je On blesav! Kako je uopste mogao da pomisli da sam zaboravila kada ide na odmor!? To mi je bila prva stvar na pameti kada sam menjala kartu . . . Naravno, ne za 25, kao sto sam mu rekla. . . Ja se vracam 20. . . .  ;-)

P.S.
Odbrojavam unazad. . . Jos “samo” 15 dana. . .