Sinoc, malo posle ponoci. . . Popila sam 2-3 case vina. Neizvesnost i nestrpljenje zajedno sa alkoholom, cine svoje. . . Saljem mu poruku u kojoj ga pitam “Zasto je tesko na moje “Falis mi…” odgovoriti sa “I ti meni”?” Napisala sam mu i da meni njegove poruke mnogo znace. I da mi on mnogo znaci….
Jutros ustajem i lupam glavom o zid, i pitam se koji mi je djavo bio da mu to napisem. Odlucim da sacekam vece i da ga onda nazovem i da mu kazem . . . da mu bilo sta kazem sto ce “ispraviti” moju poruku od prethodne noci.
Popodne cujem telefon, melodija za poruke. Odjednom mi se zgrci stomak. Osecam da je to poruka od njega i dok se penjem uz stepenice da uzmem telefon, pocinje da mi bubnja u usima, i osecam da je poruka neka losa vest. Uzimam telefon, duboko udahnem i citam. . . Osecaj je bio ispravan. Poruka JESTE od njega, poruka JESTE losa vest. . .
“Ne mogu da te lazem kada ja tako ne osecam…” -samo to je stiglo, nista vise.
Nisam mu odgovorila. Ne znam sta bih mu napisala. A nisam ga ni zvala jer nisam zelela da me cuje kako placem. . . Nazvacu ga veceras. . .ako skupim hrabrosti.
I dalje pokusavam da se utesim da je to rekao jer nema vremena, jer je umoran, jer puno radi. . . ali, znam da samo lazem sebe sa tim. A toliko sam zelela da vidim kako mi se obradovao jer sam stigla ranije. Ali, izgleda. . .nista od toga. . .
