Živela jednom davno jedna mala siva figurica. Dane i mesece je provodila u svom sivilu.

Živela jednom davno i mala zelena figurica. Često je bila zelena, u stvari, gotovo uvek dok je bila budna…

Jedna od njih se probudila, skuvala kafu, i uključila kompjuter. Išla je tamo gde jedino i može da postoji kao takva: da bude mala zelena figura. Često nasmejana, ređe tužna, ali uvek zelena.

Tupo, pomalo nestrpljivo je posmatrala ples svojih dvojnika dok su se vrteli jedno oko drugog pokušavajući da joj otvore vrata njenog sveta. YOU GOT 2 MESSAGES je bilo prva stvar koju je ugledala na prozoru svog doma. Hmm? Ma, znam šta je to, pomislila je , bez namere da pogleda… I pogled joj je krenuo prema ostalim građanima . . .  Većina je bila siva. . .  Ili spavaju, ili su još uvek na poslu, prošlo joj je kroz glavu. . . I onda, šok!. . . Zatvorila je oči, duboko udahnula i provirila na jedno oko, i opet šok! Ne, njene oči nju ne varaju. U vrhu, među 3 zelene figurice, videla je nekog koga tu nije očekivala. Taj neko je odavno otišao iz njenog sveta, i krio se pri dnu sivila…. Taj neko više ne postoji u njenom životu. Taj neko nema prava da bude među njenim zelenim prijateljima.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

A onda sam počela plakati, onako tiho, kako se može samo kada stvarno ne želite te suze. . .  Otkud on na MSNu? . . . Ta misao nije stigla ni da mi prođe kroz glavu, a Komšijina MSN figurica, koja je svojom zelenom bojom pokazivala da je on online, je opet povratila svoje mesto. Pri dnu liste, među svim onim adresama ljudi sa kojima se odavno nisam čula…

Ili me je blokirao kada je video da sam online. . . Ne znam, a i nije bitno više. Kasnije tog dana sam obrisala njegovu adresu. Čisto da mi pogled više ne luta ka dnu liste. . . I sada sam bolje. Čak se i smejem samoj sebi kako sam bila blesava da me tako nešto toliko prodrma.

NAPOMENA: Ovo se nije desilo danas, ili juče…nije ni bitno kada se desilo. Bitno je da je napisano za Jelenu. Obećala sam joj da ću i ovo staviti na papir…  Ona će to razumeti baš onako kako treba da se razume.

Pod broj 1) jesam lokal-patriota, i volim sve što je iz Vojvodine i Novog Sada, ALI:

Pod broj 2) šta će , kog đavola sajt Radio televizije Vojvodine na Blogoroli???

Malopre odem na  Blogorolin sajt i po navici, prvo pogledam poslednje ažurirane blogove, i imam šta da vidim: pola najsvežijih postova su sa sajta RTV-a! Kad nisam pala u nesvest… A nalaze se, trenutno, između bloga Ivana Minica i Zmajeve pećine !! Mislim, totalna glupost!

Tamo lepo piše: “Blogorola.com je zbornik odnosno agregat blogova” Možda ja ne razumem šta sve spada pod definiciju reči blog , ali definitivno sam ubeđena da RTVu tamo nije mesto. Možda bi uredništvo Blogorole moglo da otvori i neku kategoriju gde će se naći i sveže ažurirani zapisi sa takvih sajtova. 

Još mi samo fali da neko tamo prijavi i sajtove B92 i RTS !

Poslala sam čak i pisamce uredništvu Blogorole, čisto da mi neko od njih da objašnjenje : zašto? Videćemo, možda odgovore, a možda ne…

Sinoć sam na jedvite jade skupila hrabrosti da odem kod zubara. Danas sam zakazala, a sutra ujutro idem.

Sramota me je i priznati, ali imam jedan šupalj zub već skoro 2 godine. Ne boli me, ne smeta mi, ali došlo je vreme da ga već jednom sredim. Kako ću, ne znam. Očajno se bojim zubara! Znam da će prva stvar biti “Šta god hoćete. radite, ali mi prvo dajte anesteziju!” Još samo da mi je nekako da blokiram onaj zvuk bušilice, sve bi bilo OK.

Od malena mučim muke sa zubima i zubarima. Pa, kako da se i ne bojim kad su mi sa 14 godina, skoro godinu dana popravljali jedan zub, da bi ga na kraju, izvadili. I to ne zato što je popravka propala, nego zato što su mi rano krenule 8ice, pa sam morala da izvadim tri potpuno zdrave 6ice. Da bi ostali imali mesta u mojim malim ustima. Eto, dokaza, da oni koji imaju dugačak jezik, nemaju istovremeno i velika usta.

Ne bih se ja možda ni sada odlučila na popravku, da nisam odlučila da izbelim zube.

Elem, zovnem sinoć jednu privatnu ordinaciju, i zamolim ih da mi pošalju cenovnik na mail. Sestrica me obavesti da pre izbeljivanja moram popraviti sve zube, pa tek onda može izbeljivanje. OK, popraviću, mislim se… Ali! Kad sam jutros ugledala cenovnik! Nije mi bilo dobro! Kad nisam pala sa stolice!

Izbeljivanje zuba laserom košta, ni manje, ni više, nego : 300 evra! Ejjjjj ! 300 evra!

Pa, što bi rekao jedan moj drug, “Ja da imam te pare, ja bih se ženio!”

Nakon pročitanog cenovnika sam se pogledala u ogladalu, u stilu Ruške Jakić, i ne, nisam rekla “Dobro jutro, lepotice!” nego sam samo pomislila “Nije tvojim zubima potrebno izbeljivanje. Ništa njima ne fali! Nisi ti za džabe nosila protezu. Lepi, pravi, zdravi!” Osim onog jednog, doduše.

Ali, od onih 300 evra mi i dalje nije dobro. . . Pa, mislim, koliko bi kod njih koštala popravka ovog mog jadnička, kome i koren mora da se sredi?! Ok, znam ja da je laserom mnogo veći učinak, nego onim gelom u državnoj ordinaciji, ali : što je mnogo – mnogo je! Ide Aurora sutra lepo u državnu ambulantu. Sad mi se ni ono čekanje u hodniku, ni ona matora, izdrndana bušilica ne čini lošom. A posle onog cenovnika, biću srećna i sa običnim poliranjem.  

Uh! Srećno mi bilo sutra!

Iako sam nekim , meni dragim ljudima, obećala da će danas pročitati nešto novo… Nema teksta danas!

Juče sam bila vredna, u stili “sam svoj majstor”. Sređivala sam prozore u mojoj sobi. Ne, nisam ih prala, već sam ih šmirglala, sređivala i farbala – k’o pravi majstor! I iako je posao bio gotov do uveče, i ja sam već imala imala par rečenica za novi članak… Ipak ga nisam objavila. “Krivac” za to je moja prijateljica Jelena Art.
Naime, kad sam posle ponoći sela za kopmpjuter, da uobličim svoje draftovane misli . . . Javila se ona, i u mesto da objavim blog, ja sam s njom pričala do kasno u noć. . .ili do ranog ujutro, kako god. Toliko smo se smejale nekim našim doživljajima, da me je mama jutros pitala “Bože, dete, s kim ti to u pola noći pričaš? Pa cela kuća je odjekivala od tvog smeha!”

A i ko se ne bi smejao Jeleninoj priči o tome kako, kad vozi motor obiđe pešaka i kaže “Nemaš pojam koliko si ti srećan čovek!” Spominjale su se tu još neke priče, kao npr. moj doček Nove Godine u “zagrljaju sa šampanjcem” , zatim smo se prisećale pionirske zakletve …i još mnogo drugih stvari. Ako vas interesuju detalji – pitajte nju! A ako se pitate kako smo mogle pričati toliko dugo – odgovor je prost : kad se nađu dve plavuše…
Ipak, najlepša stvar u svemu tome je da sam nakon toliko smeha, i zaspala i probudila se s osmehom.

UŽIVAJTE U OVOM DANU, UŽIVAJTE U VIKENDU ! I smejte se malo više!

Za što lepši dan, ostavljam vam ovde dve poptpuno različite, a opet toliko fenomenalne pesme, da sam sigurna da ćete barem malo uživati.

Organizovanje jesenjeg BlogOpena polako, ali sigurno uzima maha.

Za one koji još nisu čuli gde i kada, u pitanju je Novi Sad, SPENS, 10. novembar. Za sada, osnovne informacije možete videti na FlickrBlogGrupi, a uskoro i na BlogOpen sajtu koji je u završnoj fazi. . .. tj. nadam se da je u završnoj fazi!

CEO, big boss, glavnokomandujući ili kako god već želite da je nazovete, je Mooshema. Ona je već organizovala neke blogere koji rade sajt i još gomilu drugih stvari potrebnih za rganizaciju svega ovoga. Ali, da bi ceo ovaj događaj protekao kako treba potrebna im je vaša pomoć. Ukoliko imate malo viška vremena i dobre volje, naravno. Evo Tanjinog obaveštenja, zahvaljujući Peđi :

Pridružite se! Uključite se!

Mala i vesela zajednica blogera-entuzijasta koja učestvuje u organizacionim pripremama ima potrebu za proširenjem i uključivanjem i drugih zaiteresovanih blogera, kako bi organizacija i realizacija događaja bila ravnomerno raspoređena u odnosu na potrebe priprema za BlogOpen i afinitete i mogućnosti ostalih učesnika-blogera koji bi voleli da pomognu. Potrebni su nam:

1. Domaćini – blogeri koji bi brinuli o gostima-predavačima, od dočeka na aerodromu i transportu do Novog Sada i koji bi bili na raspolaganju „jedan na jedan“ gostima radi lakšeg snalaženja. Broj blogera na ovoj poziciji će zavisiti od broja predavača koji dolaze izvan granica Srbije, a neće biti manji od 4.
   Potrebne kvalifikacije: tečno znanje engleskog jezika, vozačka dozvola i automobil (organizator snosi troškove goriva i putarine)
2. Informatori – dva blogera koji bi u toku BlogOpena radili za info-pultovima, radi lakšeg snalaženja gostiju i predavača i distrubucije pratećeg reklamnog i informativnog materijala.
   Potrebne kvalifikacije: dobra volja i tečno znanje engleskog jezika
3. Fotografi i snimatelji – blogeri koji imaju znanja i volje da tokom održavanja manifestacije brinu da svi važni događaji budu vizuelno i audio-vizuelno zapisani i korišćeni kao dokumentacija koja prati događaj.
   Potrebne kvalifikacije: foto-aparat, kamera, dobra volja i nešto znanja iz ovih oblasti.

Svi zainteresovani blogeri koji žele da se pridruže na nekom od ovih poslova, mogu da se jave na: mogu[at]blogopen[dot]eu, pružajući osnovne informacije: pozicija za koju je zainteresovan, obrazloženje, ime i prezime, naziv bloga.

Prihvatanjem dobre volje volontera, njegovo ime i oblast koju će preuzeti na sebe, biće objavljeni na sajtu BlogOpena na jednoj namenskoj stranici koju ćemo nazvati Nije nam teško ili već tako nešto

Iako me je sister opomenula (doduše sa smajlijem u rečenici) da će neki stvarno da pomisle da sam lezbejka ako ovo napišem, ali ipak:
*

Jooooj, al’ me tipovi smaraju uveče u gradu!

Izašla sam u subotu sa drugaricama u provod. Nisam par meseci izlazila, i stvarno sam se radovala tom “ženskom izlasku”. I onom spremanju, sve u kompletu sa sveže nalakiranim noktima, i štiklama od 10cm., i feniranju dok sa radija trešti muzika. . . Ma, svemu!

Otišle smo u konobu Orkus, na tamburaše. Mogli ste i slike sad da gledate, da baterije u foto-aparatu nisu bile prazne. Muzika standarno super, masa u lokalu vesela. Svi piju, pevaju, PARDON : dernjaju se “Dunave, dunave, kraj tebe mi scre moje ostade…” (Jelena, setih se i tebe) Ma, atmosfera jednog pravog vinskog podruma, i sve to naravno uz odlične, hladne pola-pola špricere!

I onda, naravno, sve to pokvari jedan tipičan mamlaz, koga bih inače namirisala na kilometar, da onaj špricer nije bio onako jak. Elem, prilaze njih trojica, gledaju gde da “parkiraju” u onoj gužvi, i moja “pametna” najbolja drugarica im, onako naivno, ponudi da ostave jakne na našim stolicama. I to uz objašnjenje, meni, “Pa, znaš kako je nama kad nemamo gde da spustimo jakne i torbe…” Joj, ćurko jedna…

Naravno, momci se nisu zadržali na tome, nego su taj poziv odmah iskoristili da se bace na priču. . . . OK, priznajem, dvojica su bila sasvim ok momci, ali onaj treći…. Uh! Pa, taj nije zaklapao! Pričao je 100 na sat! Plus, konstantno se iz petnih žila trudio da bude zanimljiv, a bio je daleko od toga. I naravno, k’o za inat, nakačio se mene da muva! Uzgred, da napomenem da mu je negde oko 40-42 godine (meni je 27, pa računajte razliku) a mislim i da klinci od 15 imaju bolje fazone, pogotovo za muvanje.

Vrhunac je bio kada je nestao na kratka, jer je video da je “zanemaren”, i od strane drugova i s moje strane, i nakon što se vratio ispaljuje sledeće pitanje:

“Jel ti to muvač?” . . . . .WTF ?!. . . “O čemu pričaš?” upitam ga.

“Pa, ovaj tip iza tebe me je pogledao k’o da mu ulećem u teritoriju. Mislim, hoće i on da te muva, ali sam te ja pre njega zbario.”

Od zapanjenosti sam samo promrmljala da nemam pojma o čemu priča, i da niko nikog nije ZBARIO. Ali, ja on pokazujući na svoje drugare, samo nastavio:

“I ? Jeste li razmenili brojeve telefona? Pa, mogli bi…” – i tu ga ja presečem sa

“Šta bi mogli? Da se čujemo sutra da idemo na kaficu? Ili da se sledećeg vikenda dogovorimo za izlazak? Sorry, ali ne delim telefone ljudima koje upoznam u kafani.”

Pogledao me zapanjeno, i naravno pitao zbog čega, i “Zar nije UPRAVO to baš razlog zbog koga RIBICE izlaze? Da upoznaju DOBRE tipove?”

Jao, pala mi je roletna na oči!! Mislim, nisam ja nikakav odbojna, nadrndana devojka koja ne voli da se zeza u gradu, ali ON ! Bože me sačuvaj! I odakle mu do vraga ideja da je ON MENE ZBARIO ?! Nisam znala da su devojke “zbarene” ako su silom prilika bile prinuđene da pola sata slušaju par loših viceva, na koje se čak ni nasmejale nisu, nego su samo klimnule glavom.

I onda vrhunac večeri: kreće sa nekom pričom, koja je valjda trebala da nam bude smešna, o tome kako on veruje u Deda Mraza i veruje u bajke, i da bi mi RIBICE trebale da verujemo barem u bajke…… E, tu mi je naleteo k’o kec na destku!

“Pa, ja verujem u bajke. . . Pogotovo u one sa prinčevima.”

“Stvarno?” upita me on oduševljen, sa pogledom srećnog teleta.

“Pa, naravno! Verujem u prinčeve na belom konju. . . Doduše, u zadnje vreme mi prilaze samo konji.”

I napokon je ukapirao! I, fala ti Bože, onda je napokon i ućutao. A već posle par minuta rekao drugovima “Hej, mogli bi mi da krenemo kući.”

Kada: 10. novembar 2007 na Jesenjem salonu knjiga i medija, SPC Vojvodina

Gde: Novi Sad, SPC Vojvodina (link: www.spens.co.yu) , Amfiteatar i Konferencijske sale

Kako: Radna celina u okviru Jesenjeg salona knjiga i novih medija, u organizaciji PUIKV
Jesenji BlogOpen je regionalni radno-prijateljski susret blogera, koji će, počevši od ove jeseni, biti na kalendaru redovnih godišnjeg susreta svih učesnika u stvaranju blogosfere: autora blogova, čitalaca, IT pregalaca i mainstram medija.
Zahvaljujući ljubaznosti i dobroj volji Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Vojvodine (link: www.knjigavoj.co.yu) , BlogOpen će dobiti sve uslove za realizaciju možda nasjvećeg susreta blogera u regionu: Amfiteatar na Spensu kapaciteta 250 udobnih fotelja za slušanje predavanja, Konferencijske dvorane za održavanje radionica u kapacitetu do 20 polaznika i prateću opremu neophodnu za realizaciju projekta.

Ciljevi:
1.Rasprava o temama i problemima koje su specifične za ovaj način javne komunikacije
2.Konkretizovanje virtuelne komunikacije u javnom, stvarnom prostoru
3.Pobuđivanje pažnje šire javnosti na ovakav oblik prisutnosti i važnosti informatičkog društva
4.Promocija informatičkog društva, elektronske komunikacije i upotreba interneta kao izvora podataka, obrazovanja, povezivanja i razvoja demokratije
5.Markiranje najvažnijih i najuspešnijih blog-kreatora javnog mnenja i izvora informacija.

Program (detaljniji program uskoro):
1.Stručna predavanja na temu blog-kulture, komunikacije, informisanja, dizajna.
2.Radionice na temu kreativnog pisanja i područja oblikovanja.
3.Druženje autora i čitalaca.

Sajt BlogOpen će uskoro biti gotov, pa će svi koji žele da prisustvuju, moći tamo da se prijave. A otvorena je i Flickr grupa, pa ćemo tamo moći da pastujemo fotografije sa okupljanja. 

Tekst je preuzet upravo sa sajta BlogOpenFlickr

Dobrodošli u Novi Sad, dragi blogeri!

Sinoć sam, od osobe koja se potpisala kao ALL, na svoj prethodni članak dobila komentare ove sadržine:

Komentar br.1) :
Prvo , nije lezbEjka , nego lezbIjka , a onda , nisi luda da PALISH MEDJ’ lezbIjke pored ‘vakih kuronja ..
Komentar br.2) :
E da , poseti moj blog ( all.blog381.com ), mozhda nauchish neshto .. pa i o sexu , e vec o lezbIjkama loma
Komentar br.3) :
Mislim ” je l hocesh ti u lezbEjke ili necesh ? ”
Ej , ovo cu da stavim u knjigu , hihihihihihhi ,
ALO bre nepismeni , nije lezbEjka nego lezbIjka , budi makar malo pametna pa ostavi ovaj komentar da nauchite neshto jebo te , zato si i izbrisala prethodni , sad sam izvalio , jer si lezbEjka
Uzgred , je l ocesh ti motiku bez leba ? Pita tebe srpski domatjin sa Dorcola E palim ja , a vi “uzhivajte” ovde , ciao
Komentar br. 4) :
Ma ko VI bre jebe mater kad mi brishete SSuptilne komentare , ej , smeshni ste , ALI ZAISTA , mediokriteti , ciao !

A na moju pp poruku da mi je žao, ali da ne mogu da odobrim njegove komentare, dobila sam i ovaj odgovor:

Odobriti .. hihihihihihi , chekaj jebo te , ko si ti da odobravash ili ne odobravash TIM PRE SHTO TE NIKO NISHTA NIJE PITAO !? A najmanje da odobravash , ajde seko prizemi se loma , i inache , a tek kad bi znala ko je sa ove strane ne da bi se prizemila , nego bi chuchnula i zamolila me da odradish ———— , je l se tako kazhe .. mislim , ako ti odobravash , hihihhihihhi ,
Mislim da cu napustiti ovaj blog ,uglavnom mediokriteti , a to ne volim .

E, pa sad, dragi moji čitaoci, sami možete videti sa čim se sve jedan pisac bloga susreće. Ovo nije prvi put da dobijam ovakve komentare, ali je prvi put, da mi to piše osoba koja za sebe smatra “da je neko i nešto”, a svojim “znanjem” pokazuje koliko je zapravo neuka. I ko je sad ovde mediokritet?

P.S

Samo jedan mali odgovor Gdinu. ALLu, pošto vidim da mu jako smeta korišćenje reči LezbEEEEjka umesto LezbIIIIIIjka: Studiram engleski i zbog toga znam da se reči, koje smo usvojili iz nekog stranog jezika, ne prevode uvek onako kako ih izvorni govornici izgovaraju. Samo toliko. . . .

Šta je bilo? Niste valjda pomislili da se to JA dvoumim?!. . . . .Ma, Bože sačuvaj! . . . Nego, sledeća priča je u pitanju:

Zove me drugarica neko veče i čim sam podigla slušalicu, ona ispaljuje pitanje:

“Jel hoćeš ti u lezbejke ili nećeš?”

Nasmejala sam se, jer sam pomislila da me zeza zbog jedne moje izjave od pre par godina.  Tada sam u šali, nakon jedne krate ali burne veze, izjavila da bih najradije postala lezbejka, ali mi je problem što previše volim muškarce. Pitam ja nju odakle joj je to sada palo na pamet, a ona nastavlja:

“Pa, znaš, ako hoćeš, neće to meni smetati. Jer ja sad nešto razmišljam….idem i ja u lezbejke. Ne ide mi s muškarcima, pa to ti je! Nije meni do seksa. Da je samo to ….lako bih rešila taj problem. Vibratori ionako više nisu skupi. Ali, nemam ja više živaca za sve to…. Prvo to upoznavanje, pa muvanje, prvi izlasci, pa onda odmah na red dođu i prve ispale, svađe, razočarenja. . . Pa, nešto sad kontam, da mi je jedino rešenje da prestanem da se nerviram zbog muškaraca – da postanem lezbejka.”

Jao, smejala sam joj se toliko da su mi i suze pošle!

Na svu sreću, do kraja razgovora je odlučila da se još malo strpi, i da još nekom muškarcu da šansu, pre nego što tu svoju ludu ideju sprovede u delo….

Svaka povezanost teksta i pesme iz plejera….. je naravno namerna.

Moj drugar i kolega  Furious , je došao na fenomenalnu ideju! Ovaj oglas je zapravo komentar na moj prethodni članak.

A ja mu od srca, na ovaj način pomažem da razvije biznis. Evo čega se Furious dosetio:

Hmmm… U poslednje vreme mi stalno padaju na um pokvarene ideje, i evo sad mi je pala još jedna.

Pošto vidim da je broj devojaka razočaranih u ljubavi u porastu, rešio sam da pokrenem biznis. Umesto bivšeg, možete da pozovete mene i da me psujete i vređate do mile volje. Poziv će koštati samo 30 din/min. + PDV. Ukoliko vam to nije dovoljno i želite i da se fizički obračunate, može i to, ali će biti skuplje – 5 evrića po modrici, 10 po posekotini/ogrebotini i 20 po prelomu. Vađenje očiju i kastracija nisu u ponudi.

Kako vam sve ovo zvuči? Mislim da je mnogo bolje od psihijatra. Prva mušterija dobija popust od 20%.

-Pa, devojke, kako vam ovo zvuči? Ja baš i nisam za ovakva “rešenja”, ali , Bože moj, ima nas raznih…

EDIT : Sad mi je javio Furious, da napomenem da su prelomi po toj ceni na popustu do kraja septembra. Posle diže cene.