Jučerašnji dan nije bio baš onakav kako sam u prethodnom tekstu zamišljala da će biti, ali nije bio ni loš. Buđenje nije bilo kao i inače. Na radiju jeste išla Blondie. Zakasnila sam na prvi bus za grad, srećom, uvek ima sledeći. Nijedan me automobil nije isprskao, nije bilo kiše. . . Već tada sam počela razmišljati kako mi ceo dan ide “gore-dole”. . .
Kasnila sam na kafu sa novim prijateljima. Ali mi Mooshema, Tamburix, ET-artmistakes i Elektrokuhinja to nisu zamerili. Tema kafenisanja je bila naravno BlogOpen. I kako se izboriti sa silnim blogerima. 
Nakon toga, kratka šetnja, bus do stana. Otvaram vrata, ulazim i . . . jooooj! Fuj! Jak miris mirišljavih štapića! Naime, prethodnog dana sam dala bratu ključ od stana “na jedno veče” i dečko je očigledno “pravio atmosferu” za njega i njegovu devojku. Ali, ajde. . . oprostiću mu. ;) Kasnije sam imala i društvo. Rekoh u prethodnom tekstu: neko koga dugo poznajem. Muzika, malo alkohola, malo smeha, zezanja, prisećanja nekih starih događaja, priča o svemu i svačemu. Čudno, ali čini mi se da se za sve ove godine koje se poznajemo, nikada ranije nismo toliko ispričali. Hmm. . .kad malo razmislim, dešavanja od sinoćnje večeri bi mogla u poseban tekst. Ko zna, možda i hoće, ali ne danas.
I eto: par pehova, par svetlih trenutaka, ali sve u svemu, pregurala sam još jedan dan.
Poruka za jednog posebnog čitaoca: Znam da ćeš pročitati ovo, i evo, kao što sam ti i rekla, moj blog jeste jako ličan, ali umem ja i da prećutim neke stvari. 
