Nekad sam k’o malo dete kad treba da učim. Od sinoć pišem seminarski, koji uzgred budi rečeno, do sutra treba da završim.
Sinoć sam odlučila da ranije legnem pa da ustanem ranije da ga pišem – ustala sam u podne. U podne sam odlučila da odmah počnem – ali, prvo ručak. Posle ručka – kafica s komšinicom. Posle kafe, odmah ću da sednem za kompjuter – ali prvo da napravim tople sendviče. Posle sendviča – još ću jednu kaficu. Napokon sedam za komp – hmm. . .da samo vidim koga ima online. . . Nekih 3-4 puta sam prekidala razgovor s drugarom, jer trebalo je reći još ovo, i ono, i dogovoriti se za kafu. . . Na moju sreću, pukao net, pa sam otvorila Word. Ali, da prvo napišem tekstić za blog. . .
I evo, pišem post.
Frka na faxu traje još do utorka, a onda samo treba otkulirati do kraja nedelje. Videću sa par prijatelja, ići ću do frizerke, kupiću novogodišnje poklone. . . Za vikend je planiran odličan provod u gradu: jedan rođendan, i jedno “girls only” veče. Nedelja – kićenje jelke uz kuvano vino. Ponedeljak – pakovanje torbe, i u utorak :
Aufwiedersehen, mili moji blogeri!
Aurora je dobila nemačku vizu i napušta ove krajeve do polovine januara. Ali, bez brige, ako neko brine, javljaću se ja i odande.
*****
Ne znam koji mi je vrag danas, uhvatila me neka romantika, pa non- stop pevušim jednu pesmu. Evo vam je u plejeru, pa pevušite i vi. Lep osećaj zagarantovan!
