I zub boli kad je šupalj

Legla sam u 3h, ustala u 8h. Dovršavam seminarski, napokon.

Nije meni problem kad malo spavam, i kad sam pod pritiskom i u frci. Problem je kad se i u tih par sati sna budim na svakih pola sata jer me boli glava. Izgleda me je lupila promaja. Gornja leva strana lica me boli kao da me neko čekićem udara na svakih minut-dva.

Uvek nosim šal i kapu il’ šešir, a često preko toga još i kapuljača stavim. Ne ostavljam otvorena vrata niti prozore. A s obzirom da patim od hronične upala srednjeg uha, toliko se pazim da čak ni na predavanjima nikad ne sedim  kraj prozora. I kako je onda, do vraga, mogla promaja da me udari?!

Toliko sam nervozna da bih mogla ujedati. Još samo ako me i uho zaboli. . .pa onda mogu slobodno da legnem u krevet i ne ustajem 3 dana!

Joooooooooooj!

Neću ovako da se igram. . . (

Nego, sad mi je palo na pamet da možda to što mi je tata poreklom iz Bosne ima neke veze s ovom mojom glavoboljom. Znate onaj vic kada Bosanac ide na neku operaciju, a na glavu mu anasteziolog zalepi papir na kome piše “Ne dirati, ne probijati. Boca je pod vazdušnim pritiskom” Sorry, drugovi Bosanci – ništa lično! D

*
*
*
*
*

This entry was posted in Grrrrrr!, Svakodnevica. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*