Studenti štrajkuju. Studenti se bune.
Ništa novo kod nas. . .
Citiraću Dejana Vesića : Populistička varijanta “ja se derem, pa sam zato u pravu” nikako ne bi trebala da važi, barem ne u akademskim vodama.

Besna sam na studente štrajkače, iako sam i sama student. Zašto? Pa, zato što se bune i busaju i traže sve moguće olakšice, a niko od njih ne spominje učenje.
U Blicu na tekst “Fakulteti precenili mogućnosti studenata” stoji ovakav komentar:
-“Nastavili su (profesori) da smaraju nepotrebnom pricom, dok su uveli obavezu posecivanja svih predavanja i vezbi! Takvu torturu niko ne moze da izdrzi.”

Pa, jel’, Boga ti?
Obavezno prisustvovanje nastavi je tortura? Otkad to?!
Svi bi da studiraju, da dobiju diplome, al’ da ne moraju da idu na predavanja i vežbe, i , ako je moguće, da ne idu ni na ispite. Da svi oni lepo, bezuslovno upišu godine, a dogodine će opet da štrajkuju, i onda ‘ajmo Jovo nanovo! I sve to pored nekih 9+ ispitnih rokova i polaganja ispita po delovima.

Na mom fakultetu su ovakva pravila:
-ispiti iz zimskog semestra se polažu u februaru, aprilu i junu.
-ispiti iz letnjeg semestra u junu, septembru i oktobru.
Ukupno 5 rokova, s tim što se jedan preklapa. NEMA dodatnih niti vanrednih rokova.

20% ocene čine prisustvo i aktivnost. U to najčešće ulazi i neka prezantacija i/ili esej.
30-40% ocene čine kolokvijumi
40-50% ocene čini ispit, koji je UVEK usmeni. Na ispitu se polaže gradivo iz celog semestra. Nema polaganja ispita deo po deo.

Više od 80% mojih kolega je dalo uslov za treću, završnu godinu. I svi mi znamo da će nas svako sedenje na kafi, umesto na predavanju, koštati. Bilo bodova za aktivnost, bilo pitanja na kolokvijumu. Nismo mi nikakva grupa štrebera. Mi jednostavno nemamo para za bacanje, pored i onako skupe školarine.
******************************
Nek’ štrajkuju studenti i dalje, ali neka barem štrajkuju zbog pravih razloga. Ne moram im ih ja govoriti. Znaju ih oni i sami.