Nad Novim Sadom se prostrla magla. Svetleća reklama supermarketa od preko puta izgleda kao da pluta u vazduhu. Zgrada se uopšte ne vidi.
Nedelja je protekla, iznenađujuće, sasvim fino. Sa mojim normalnim oscilacijama raspoloženja. Već sam se bila zabrinula za sebe što sam mirna. Na poslu se stvari polako uhodavaju, a i ja s njima. Jedna koleginica je otišla na odmor. Bitna stvar vezana za to je što je mali plastični radio u obliku note, sad u mojim rukama. I pre podne se, hteli il’ ne, sluša jutarnji program radija 021. A ne tamo neki Čolići i Crvene jabuke.
Vikend je počeo na Jazz Festivalu u SNPu. Fazon “Pazi, žvaka” nije baš palio kod Fotomanijaka, al’ mi je bilo drago što je i on, zajedno sa mnom, bio autsajder, nezahvaćen “sindromom mase”. I kao i ja, više je bio oduševljen jednim Bosancem (koji ne lupa, nego svira bubnjave), nego sa a capela grupom crnaca koji imaju 10ak Gremyja. Sreli smo i Elektrokuhinju, i pomislila sam: Bože, kako smo mi blogeri fin svet. Vidimo se 2 puta u godinu dana, a obradujemo se jedni drugima k’o starim prijateljima. . .
Subota. . . Prvo spavanje do podne. Posle izlazak sa koleginicama i proslava 30. rođandana mog drugara. Hladno točeno pivo i hitovi 80ih u masi veselih ljudi, su bili dobitna kombinacija. Zora dočekana u Kafanici, uz Cigane, naravno. I opet spavanje do podne. A nedelja. . .hmm. . .pa kao svaka nedelja. Totalno lagano protekla, i pustila maglu da prikrije kako moj grad deluje uspavano. . .
Sutra ponedeljak. . . Čeka me hladno novembarsko jutro i “‘Ajmo Jovo ponovo”. I definitivno bih mogla celu ovu nedelju ponovo. . .
[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=aBKcKQHZXks&hl=en&fs=1]
