Pre tačno dve godine sam bila iznervirana jer na kolokvijumu iz informatike nisam znala kako da preuredim tekst u Wordu. Osim boldovanja i pomeranja margina, sve mi je bilo kao špansko selo.
Pre dve godina pojma nisam znala šta su tagovi na blogu, kako instalirati kojekakve programe . . . ma, nisam znala ni da postoji copy+paste! :oops:
Pre dve godine sam samo znala da želim da pišem, čula sam da postoji nešto što se zove BLOG, i jednostavno sam izguglala linkove za reči blog i Srbija. I tako je počelo…

Postala sam blogerka.

U međuvremenu sam napisala oko 150 tekstova. Čitaocima sam otkrila mnogo više o sebi nego što to i neki ljudi iz moje neposredne okoline znaju. Stekla sam puno novih drugara, i nekoliko novih, pravih neprocenjivih prijatelja.

U protekle dve godine sam se iz plavuše pretvorila u skoro crvenokosu. Sa vama sam pregrmela vađenje pasoša, viza, polaganje ispita. Ispričala sam vam neke emotivne brodolome, neke letnje snove i jesenje beleške. S novim poslom započela i kategoriju “Priče jedne šalteruše”…

Puno toga sam vam, od srca, dala kao na dlanu i ni jednog trenutka nisam zažalila zbog toga. A puno sam i ja dobila.

Blog me je učinio ispunjenijom, srećnijom. Naučio me je mnogim stvarima: o ljudima, zbivanjima, tehnici…
Blog mi je doneo i ljubav.

I sad se nešto mislim: za dve godine, malo li je? ;)