Devedesete i karirana košulja

Sećam se jedne moje karirane košulje. Ljubičasta, malo duža i bez kragne. Kragna se ofucala posle par pranja, i ja ne budem lenja nego kreativna i na flanelskoj kariranoj košulji uz pomoć mamine šivaće mašine (Jadranka, stara 100 godina) napravim ovalni izrez. . . Sasvim lepo je izgladalo na crnu, usku rolku, somotske pantalone i duboke cipele koje su podsećale na Martinke…
To što sam tada pevala u školskom rok-bendu sigurno ima veze s odevanjem :) Doduše, ja sam se zapravo oblačila ne po nekom određenom stilu nego po jutarnjem raspoloženju. Tako sam umela da jedan dan odem u gimnaziju u crnim baletankama, pantalonama na peglu i u pink majičici – nice girl style. Drugi dan uske pantalone, bela košulja, kožna jakna sa “zaštopama” na laktovima i čizme do kolena – hipodrom style. A treći dan kao da sam iz neke ulične bande… Prvo što sam otpevala u bendu bilo je ovo:

Tim divnim gimnazijskim danima je moje pevanje u bendu bilo savršen mali začin. Uvek sladak, malo pikantan, i definitivno zavodnički. Nije da se hvalim, ali , Bože moj, pa sasvim je normalno iskoristiti popularnost koju je nosio mali bend isto tako male škole. ;) Pa, uz to nije čudno ni što mi je dečko u trećem razredu bio basista jednog drugog benda, s kosom dugom skoro poput moje. Dosta devojaka po školi su me zlobno gledale… Tada sam često nosila gore pomenutu kariranu košulju i često smo slušali Nirvanu, No Doubt, Offspring, Bitlse, Sunshine i ovo:

Pre toga, u drugom razredu sam se prvi put STVARNO zaljubila. Za doček Nove ’97, par minuta posle ponoći smo se ugledali i ljubav na prvi pogled je bila tu, za oboje…Taman kako treba za jednu devojku koja je maštala o ljubavi na prvi pogled. Sećam se da je te zime sneg bio do kolena, i da je napolju sve sijalo kao posuto šljokicama… Potrajalo je tek nekoliko meseci, ali ionako sam nekako oduvek znala da ja svojoj deci sigurno neću pričati da smo tata i ja “high-school sweethearts”… Elem, važna stvar je da je te zime ultra-giga-mega hit bilo ovo :) (sorry, nisam je ja birala za hit :) )

Toliko od “sećanja” za sada. Bojim se da bih uz sve ovo nakačila i po koji narodnjak ako nastavim s pričom – a to su ipak neka druga, kafanska sećanja ;)

P.S.
Hvala društvancu (čitaj: BAGRI ) na Twitteru na ideji za ovaj post :)

This entry was posted in Bla-bla priče, Muzika. Bookmark the permalink.

13 Responses to Devedesete i karirana košulja

  1. Ivan says:

    Uffffff, kako me ubode sa “prvim snegom”, glas Snežane Jandrlić prosto ubija koliko je dobar, ali ona ludača odlučila da je bolje da se bavi makrobiotikom nego pevanjem.

  2. dijica says:

    Lemon tree je jedna od onih pesama koje bi mogle da idu kao background ako bi se kojim slučajem snimao film o meni. Što nije nemoguće! ;)
    Nemam pojma kako ste uspeli da me raspilavite sa tim podsećanjem na ’90-te skoro da zaboravih koliko su ustvari bile ružne. Ali, ovo tvoje sećanje mi je ukazalo na ono što obično zaboravljamo svi – i najveća opšta sranja (ups :)) imaju nešto sasvim lično, a to je olakšavajuća okolnost ovom životu da mu ne presudim po kratkom postupku :P
    Sis, ovo ja prvi put “zapišavam” tvoju teritoriju, kod tvog dragog sam već i “pikila i” ovaj… :D
    Pa, da počnemo… ;)

  3. SoraZG says:

    Zbunj… retro mix. Jel’ ima to negdje gdje taj tvoj bend, ili ti, pjeva i svira?

  4. SoraZG says:

    Ne znam zašto, ali uz @dijica bi mi više išao neki sound poput Amy Winehouse.

  5. Džejn says:

    Švesta, ako je ono sinoć na Twitteru bilo inspirativno, ovaj tvoj tekst je još inspirativniji. :)
    Nego, znaš šta ja mislim? Ja mislim da je krajnje vreme da te čujemo live and unplugged preko nekog vcast-a. :) Ono, a cappella. :)

  6. Pingback: Twitter Trackbacks for Devedesete i karirana košulja « Aurorine Avanture [aurorineavanture.com] on Topsy.com

  7. dijica says:

    @SoraZG – Ja mislim da sam cele prošle godine jedino i slušala Amy, nizašta drugo nisam imala sluha :) Provalio si me ;) I u pravu si, eno je u mom profilu, mislim da je prva među nabrojanima. Sve sam smorila oko sebe njenim opusom, a i bližnji mi se naježe kad se do’vatim depresivnih sadržaja, brinu da ne zglajznem. ;)
    Ja sam imala više “sreće” nego ova deca, @aurorans i @dzejndou, pa mi se pubertet pao onda kad je punk bio na izdisaju, moglo se još i čuti ponešto što je ali stvarno dobro.
    Inače, sis, ja do band-a nisam dospela, ali da sam pevala u horovima – jesam, moralo se silom ako nećeš milom. To je najbolji sport kojim sam se ikad bavila. :)

  8. Pingback: Džejn’s Two Cents » Blog Archive » Devedesete i hokejaški dres

  9. Pingback: Charolija » BlogDay 2009 iz mog ugla

  10. Prosto je zanimljivo kako istorija pojedinaca, naroda, pa i čitavog ljudskog roda, može da se “ispriča” muzikom…
    Simpatičan tekst… a i soundtrack ;)
    “I wonder how, I wonder why…”

  11. Mahlat says:

    Izem ti post, sta, bre, bilo posle :lol:

    A sad ozbiljno, meni se sve to sa kairanom kosuljom i Prvim snegom desavalo deceniju pre nego tebi, i sad sam se sva onako raspekmezila pa cu danas da setam kroz uspomene sto inace ne volim. U stvari, slusacu stare hitove :)

  12. Milko says:

    bravo za Lemon Tree :)

    ..uz onu `74-`75 od Connels-a definitivno pjesmica koja mi budi nostalgichne emocije..:)

    pozz

  13. Iva says:

    Kao što rekoh na Twitteru, nostalgija uvek budi posebne emocije…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*