‘Bem ti subotu kad počne s lošim PR-om i gastarbajterima

Celu ovu i prethodnu nedelju sam imala testove na fakultetu. Čekala sam jučerašnji dan k’o ozeblo sunce: da znam da kad uveče legnem, sutradan ne moram brinuti za ustajanje, za testove, za obaveze… Ma, čekala sam da se naspavam k’o čovek i da bez alarma od sata fino, odmorna ustanem u podne, da prvih pola sata provedem dragom u krilu, da me mazi k’o malo dete, da mi tek onda skuva kafu i da još sat vremena “dolazim sebi”…
Malo morgen :/

Story: subota ujutro, nekih 9-10h, ja spavam k’o top, i onda… : faking zvono od interfona!

Dragi ustaje, diže slušalicu, strpljivo sluša par trenutaka, i onda ga čujem kako psuje i spušta slušalicu!

OK, nije baš opsovao, al’ nije bio ni malo pristojan. ;)

Pitam ga k’o je a u sebi već cmizdrim što mi je taj neko pokvario subotnje jutro.

“Jehovini svedoci” odgovara.

BadChurch

Faking Jehovini svedoci! Mislim, for God’s sake, imaju li oni imalo pojma o PR? Oni u neku ruku i jesu PR-ovci za tu svoju veru, šta li je već. Kad bi malo bolje znala francuski sad bih im odmah poslala dopis: kako se baviti s tim s čim se već bave. Mislim, jbt, pa to vam je čista logika, psihologija…: U zemlji u kojoj je radno vreme od 9h do 17-18h svi čekaju subotu da se naspavaju i odmore. Znači: ne dolazite mi na vrata pre 11-12h. Nemojte ni u vreme ručka između 14 i 16h. Nedeljom isto tako. Radnim danom sve osim večeri zaboravite. (Meni nemojte nikako da dolazite na vrata, dragi je ateista, ja sam agnostik i te vaše priče ni malo ne pale u našoj kući)…

Elem, došao i otišao Jehovin svedok…
Ja pokušavam da odmah ponovo zaspim, i odlično uspevam u tome. A kako znam da sam super zaspala? Pa, sanjala sam.
Međutim ;) … Ovaj san ne valja jedino kad ste u inostranstvu. Zašto? Evo zašto:

Sanjala sam da u komšilluku imamo otvorene 2 gastarbajterske prodavnice. Obe se zovu YUGOSLAVIA, velikim crvenim i plavim slovima ispisano. U obe se mogu kupiti prehrambeni proizvodi iz ex-YU: Nectar sokići, Carnex pašteta, Vegeta, i …. i….. Čokolešnik! ČO-KO-LEŠ-NIK ! Čokolešnik o kome već danima kukam dragom kako ne sme zaboraviti da mi ga donese kad za dve nedelje ode u HR. Moj mili, lepi, slatki Čokolešnik u ovoj gastarbajterskoj radnji iz sna košta 15€. On 15€ a Čokolino 20€.
I gledam onu prodavačicu, i kontam kako ću dohvatiti teglu ajvara Droga-Portorož i spucati je posred gramzive glavurde! Ona će meni da traži 15€ za malu kutiju Čokolešnika! Zajebi! Jesam ga željna već danima, al’ nedam da me ucenjuješ!

cokolesnik

DING-DING-DING-DING !!!

Zvono na vratima. Okrećem se oko sebe panično. Uf! Dobro je! Nisam u gastarbajterskoj radnji. U krevetu sam. Čekaj… OPET zvono!? Nema šanse da se onaj Jehovin svedok vratio posle onog Pedjinog “do viđenja” ;)

Srećom, ovog puta je nešto lepo: poštar je dragom isporučio novi iPhone, 3Gs. Bar njemu da ova subota ipak lepo počne. :)

napomena: tekst napisan neposredno nakon “prodavačice Čokolešnika” dok još nisam popila prvu jutarnju kafu. Ako je tekst zbrljan, sorry ppl :)

This entry was posted in Grrrrrr!, Novosadjanka u Strazburu, Svakodnevica. Bookmark the permalink.

9 Responses to ‘Bem ti subotu kad počne s lošim PR-om i gastarbajterima

  1. Pingback: Tweets that mention ‘Bem ti subotu kad počne s lošim PR-om i gastarbajterima « Aurorine Avanture -- Topsy.com

  2. Ire says:

    sad imam želju za čokolinom :)
    baš si ovo našla pisati kad imam PMS :P

  3. Aurora Borealis says:

    Ire,
    pls idi i kupi Cokolino. I pojedi malo i za mene :(

  4. Deda says:

    Bas sam se smejaop pre neki dan kad sam setajuci psa naisao na jehovine svedoke kako ubedjuju jednu zrtvu na ulici…
    Smejao sam se zato sto kod nas jehovini svedoci uvek lepo izgledaju, ciisto i fino obuceni, sa nekim akt torbama ko da su bankari a ne propovednici neke sekte…
    Imam i par prijatelja koji su dugo bili u jehovinim svedocima i slatko se smejem jer su mi ispricali neke smesne stvari iz njihovog delovanja.. :P
    Ali kad me neko probudi kad mu vreme nije, ma bas me briga koje i sta hoce, dodje mi da ih pobacam sa 4 sprata, osim ako mi nisu doneli , recimo : cokolino… :P

  5. dijica says:

    Jao, sis, podsetila si me na sličan prepad, ali drugova Mormona, original Ameri iz South Lake City-ja, obojica mladi, simpa, ali jedan od njih kao bonbonica, ma, da ne objašnjavam, pašću u sevdah… :D
    E, a kako sam ja doznala odakle su oni?! Pa, tako što sam stojeći ispred vrata, krenula da ih prepadam sa pitanjima, načisto sam im pomrsila konce i umesto oni mene, malo je falilo da ja ubedim njih da možda nije loše da na život bace pogled iz nekog drugog ugla… ;) Poenta – oprostismo se mi, ali je meni danima bilo krivo što ne uvedoh decu unutra i preobratih ih u svoju veru, koja god da je :P :D
    A Čokolino je kaloričan, nije predviđen za decu posle 30 :D Ali ajde, ti možeš, ima tu još prostora za koji dodatni kilogram ;)

  6. Sarah says:

    Uhhh, pa kud u subotu jutro :lol:
    Nas su ostavili na miru, ali vidim ih cesto kako prolaze nasom ulicom, izgledaju ko manekeni :D
    Znas kod nas ima sve vise nasih proizvoda u samoposlugama, nego ne znam ko to sve narucuje, ( kako moze znati jedan austrijski menadzer sta mi volimo) bilo bi bolje, eto npr. da pitaju mene za savet :mrgreen:
    Za sledecu subotu bolje ne palniraj nista, za svaki slucaj :lol:

  7. Ma čim mi se neko tako fin pojavi na vratima, znam da ili hoće moje pare ili moju dušu!
    Dal mi prodaju kirbi ili posteljinu, dal mi nude spas i odlazak u raj (niko još ne nudih onih 70 devica)!

    A što se tiče slatkiša iz ex yu, često i budan sanjam o detinjstvu koje su obeležile Tin i Tina žvake, Čokolešnik, životinjsko carstvo, … čak i stvari koje nisam voleo, sad su mi drage i pomalo mi nedostaju. To valjda zovu nostalgija!

  8. Vlasta says:

    Divna pričica! Smejala sam se slatko, a danas se to retko dešava prilikom čitanja.
    A što se Čokolešnika tiče, reći ću samo: PLAZMA. Jbg, meni je Plazma kao A na AB mi krvnoj grupi. Samo, saznala sam pre neki dan da i Italijani imaju Plazmino, identičnog okusa koji, verovali ili ne, nisu ukrali od nas …:)))

  9. makarone says:

    :lol:
    nasmejao me deo priče o jehovinim svedocima. u nju mogu da spadnu i svi drugi smarači iz lažnih humanitarnih i “inih” organizejšna :wink:
    aj sad jedan trolčić, koji to i nije…
    jednog dana dolazim kod mog pok. oca kući, i zateknem na vratima njega i dvojicu tipova, koji su “odlazeći”…doviđenja, gospodine, doviđenja, žurimo…
    pitam ja ćaleta , ko je to, a on kaže- ma došli ovi sektaši mene da vrbuju, kao ja… “matori komunista opranog mozga”, kako su verovatno dobili uputstva na drilu, pa sam im kao ciljna grupa, ha?
    pa sam im malo objasnio stvari…
    ovi pobegoše, ćale ih udavio…al’ sam se nasmejala!nisu jadničci znali na koga su se namerili :lol:
    PS
    čitam, ja čitam, ali nekad nemam vremena da komentarišem, ubiše me ova tri bloga….moratčemo se reducirati na zdravorazumsku mjeru :lol:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*