Mesecima nisam pisala. Mesecima se na ovoj adresi ništa nije moglo videti. Bila sam se oprostila od Aurorinih avantura. I otplakala ih, priznajem…

A onda je pre 3 dana došao taj divni uskršnji petak. Dok sam po nekim back-upovanim folderima tražila neka dokumenta za posao, ugledala sam jedan fajl koji tu ne pripada… Eksportni word-press fajl mog bloga sa svim tekstovima!

Da sam samo delić sreće u tom trenutku uspela staviti u neku teglu, imala bih zalihe za ceo život! :)

***

Sada bih toliko toga stavila u ovaj tekst a ne znam odakle početi. Šta preskočiti a šta nikako ne zaboraviti. Šta prećutati a šta opisati do detalja?… Da samo znate koliko sam priča u proteklih par meseci napisala u svojoj glavi. Po marginama svesti dok bih radila, putovala, pila kafu, kuvala… Gomila nekih lepih priča bi sada da izleti preko prstiju na tipke i da zaživi na ekranu. Al’ malo ih obuzdavam.

Sad imam vremena. Sad opet imam moje Avanture i svečano obećavam da ću ih od sada mnogo bolje paziti i dopunjavati pričama. Časna pionirska!

***

Lily Alen bi u svom fazonu sada pesmom rekla sve što mi je na pameti, te ću njoj prepustiti taj deo. Shvatićete već. Ostajem fina i radujem se novom suncu… :)