Nastavak priče o gospođi Marini

U junu 2009. došla sam u Novi Sad kako bih prikupila papire koji su mi trebali u Strazburu, i trebao mi je prevodilac… U novosadskom sudu su mi dali broj telefona Marine Ličen. Već sutradan sam se našla s njom, ona mi je prevela dokumente i to je bilo rešeno.

Ali to nije bilo sve…

Nakon upoznavanja s gospođom Ličen dobila sam inspiraciju da o njoj napišem polu-izmišljenu “Priču o gospođi Marini”. To je i danas jedan od najčitanijih tekstova na mom blogu. (Doduše, verovatno i zbog toga što ljudi u potrazi za prevodiocima guglajući dođu do tog linka.) Ta priča mi je jedna od najdražih koje sam ikada napisala.

Neki od čitalaca teksta su ostavljali komentare da je poznaju, da im je bila profesor, da im je prevodila dokumenta… A neki od njih su mi rekli i da su joj ispričali za moju priču o njoj.

Zahvaljujući jednom komentaru, danas sam dobila njen novi broj telefona

Gledam u broj… 6 običnih cifara… Telefon stoji pored mene i pomislim: ma, što da ne? Nazvaću je… Red je da nazovem ženu i da joj kažem da se nadam da mi ne zamera na izmišljenim detaljima njenog života.

Telefon je zvonio jednom, dva puta… Već sam pomislila da je dobro što se Marina ne javlja, jer mi je malo blesavo da kažem: Dobar dan, ja sam ona koja je napisala izmišljenu priču o Vama…

Ali, ne. Gospođa Marina se javila. I obradovala se što sam je nazvala. Pročitala je priču nedavno, nakon što joj je već 5-6 klijent ispričao za nju. I ne trebam brinuti, jako joj se sviđa.

Seća se šta sam studirala i seća se da sam živela negde u inostranstvu. Seća se boje moje kose i da sam sitne građe, poput nje. I dalje je britkog i veselog uma kao i kad sam je upoznala. Drago joj je što sam se vratila u Novi Sad, jer to znači da mogu da dođem da je posetim. Ipak smo nas dve sada povezane i nečim što nije njen posao. Veže nas priča.

Dogovorile smo se da ću joj doći na kafu i morala sam joj obećati da ću joj pričati o mom blogu. Gospođa Marina je čitala neke moje tekstove i smatra da sam umetnička duša i da ne trebam to zanemarivati…

A ako to misli gospođa Marina, onda je to sigurno tako.

Divna, fina, dama. Gospođa Marina.

Zaslužila je još jednu priču…

This entry was posted in Obične priče and tagged , , , , . Bookmark the permalink.

One Response to Nastavak priče o gospođi Marini

  1. Petar says:

    “Zahvaljujući jednom komentaru…” je bio kod g-đe Ličen koja se setila Aurore i njene priče. Nakratko smo se ispričali o svemu i svačemu. Zahvaljujući tvojoj priči ljudi dolaze kod nje. Kada izlazi priča “Na kafi kod gospođe Marine”? ;)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*