Crvene sanke

Ne sećam se kada se to tačno dogodilo ali znam da je bila kasna jesen ’84. ili ’85. i bio je siv i tmuran dan, poput današnjeg.

Brat je otišao iz kuće sa svojim klizaljkama. Onako…pertla zavezana o pertlu pa prebačene preko ramena. Osmehnuo mi se kad je odlazio.

Nakon par sati je došao kući ali umesto klizaljki vratio se sa sankama. I to kakvim sankama! Dečjim bob sankama kakve tada niko nije imao! OK, sigurno ih je neko imao ali ja, malena devojčica od 4-5 godina, do tada nikada nisam videla tako nešto.

Crvena boja je bila toliko jarka i tako se sijala da mislim da bih i danas prepoznala tu nijansu. Imale su i kočnice i ručke kao na nekom super biciklu kao i mekano kožno sedište. Snega tih dana nije bilo ali to i nije bilo važno. Važno je bilo to što je moj brat prodao svoje skupe klizaljke i od tog novca je meni kupio sanke. U tom trenutku na celom svetu nije bilo srećnije devojčice i na celom svetu niko nije imao boljeg brata!

I naravno, čim su prve pahulje te godine pale, obukli smo se i izašli napolje iako je snega bilo toliko malo da su sanke više grebale asfalt nego što su klizile po snežnom pokrivaču. Ali sve je bilo nevažno dok god mene moj veliki brat neumorno vuče na crvenim sankama.

snow heart

Danas, neke tri decenije nakon gore opisanog događaja, moj prijatelj je objavio oglas da prodaje polovne bob sanke. Rekoh mu da sam imala takve i da me je raznežio. A on, dobričina kakva jeste, odmah je ponudio da smakne oglas i da mi ih pokloni. Odbila sam rekavši mu da te sanke treba da donesu osmehe nekoj novoj deci.

Mog brata odavno više nema a nema ni mojih crvenih sanki. Njih sam davno poklonila prijateljicinoj ćerkici. Setim ih se svake zime, kad vidim klince koji srećno podvriskuju dok ih njihovi najdraži vuku po snegom zavejanim ulicama.
Brata se setim mnogo češće, ali to je neka druga priča…

This entry was posted in Jedan od onih dana..., Reči koje se ne izgovaraju and tagged , , , . Bookmark the permalink.

4 Responses to Crvene sanke

  1. Deda says:

    #ljubav, muzika i sve nesto lepo…

  2. cyberbosanka says:

    Kako meni fale ovi tvoji tekstovi, samo da znaš…

    • aurora says:

      Fale i meni moje Avanture, al’ nekad imam osećaj da se previše ogolim ovde pa sam ih malo zapustila.

  3. Goran says:

    Komšinice, što ne pišeš? Piši, pa ćemo i mi ostali za tobom

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*