Novi grad, novi dani

Večeras je Dragana pitala koja nam je to obećana zemlja za emigraciju pa sam pokušala da se setim koliko sam se puta do sada selila i ne uspeva mi sve tačno da prebrojim. Ne mogu se setiti svih stanova, al’ s gradovima i zemljama bolje stojim:

Novi Sad – na početku, između i nadam se na kraju
Vela Luka HR
Liverpul UK
Strazbur FR
Zagreb HR
Zemun RS
Beograd RS
Frankfurt DE

Dve zemlje za maternji jezik, i još tri za engleski, francuski i nemački. Ali svuda sam se osećala kao kod kuće.

Ne zbog ljudi, ne zbog okoline, ne zato jer sam imala siguran posao ili dovoljno novca (eh, kamo sreće!) – nego zbog mene same. Zbog onog deteta u meni koje brižljivo čuvam i puštam ga da uvek izađe. Skačem po krevetu jer je mekan, bekeljim se petogodišnjem detetu u gradskom autobusu, kažem dobar dan potpuno nepoznatom deki koji sa štapom i pekinezerom čeka na pešačkom prelazu… I pružim osmeh svakome za koga mi se učini da mu je to potrebno. Jer osmeh jezike ne poznaje.

Ovih dana sam počela da se budim u Frankfurtu. Imam nekog ko ta buđenja olakšava ali ne očekujem da mi ta osoba pruži i grad i ljude na dlanu, premda znam da to želi. Frankfurt ću, kao i sve ostale gradove do sada, sama zavoleti. I pronaći ću u njemu male stvari vredne življenja.

Danas u prodavnici žena iza mene čeka u redu. Ja imam punu korpu, ona samo jedan adventski venac. Iz malog mozga izvlačim one osnove nemačkog koje znam:

“Haben Sie nur ein product…?” pitam je da li samo to ima.

“Ja, nur… ” i nastavlja da priča a ja ostale 3-4 rečenice ništa ne razumem, ali shvatam: kupuje samo venčić.

“Bitte!” kažem samo tu reč i pokazujem rukom da stane ispred mene.

Osmeh moj, osmeh njen. I njeno srdačno “Danke schön!”

Ja se samo osmehujem i dalje. Lepo je njoj, lepo je meni. Ne razumemo se dobro, ali ljudskosti u nama to nije ni potrebno. Važno je samo da smo ljudi. I onda ovaj univerzum sve nekako uredi i podesi da se tako i osećamo.

Ja i dalje, možda utopijski, verujem da se dobro dobrim vraća, gde god mi bili i gde god se budili. A šta je sa vama ili da ne pitam?

 

This entry was posted in Frankfurt, Svakodnevica and tagged . Bookmark the permalink.

3 Responses to Novi grad, novi dani

  1. Suske says:

    Dobro se dobrim vraća. To je to.
    Budi dobra i budi dobro gde god da si.

    • aurora says:

      Moram priznati da je i jedan od razloga za brisanje prašine s bloga i onaj tvoj status na FB ;) Ljubim te!

  2. šapke says:

    To je ONA Sanja. Uživaj. Ljubim te.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*