Za Laku noć ide Wim Mertens “Close Cover”, zatim Erik Satie “Gynopedie” . . .

 On noćas putuje. Želim mu širok, osvetljen put, i da mu je noga lagano na gasu. Požuri polako, blesane jedan…

Onaj drugi. . .hm. . . ne znam šta radi. On možda spava, a možda upravo sad secka banane za voćnu salatu, u ono velikoj starinskoj činiji.

Ni jedan ni drugi me noćas ne bi učinili srećnom. Prvi bi mi verovatno izvukao osmeh s nekom pričom,  o prijateljima, o vinu. . . A drugi. . . taj više ni suze, a kamoli osmeh, ne može da mi izmami.

Noćas bi me srećnom učinili jedino flaša onog, meni omiljenog, Francuskog roze šampanjca i sedenje kraj pećke u kojoj gori bukovo drvo, i vidi se plamen kroz onaj stakleni deo na vratancima.

Moj drug bi verovatno pokušao da me nasmeje pričama o tome kakve su Ruskinje. Moja najbolja drugarica ne bi pokušavala da me nasmeje. Ona bi samo sela pored mene, naslonila glavu na moje rame i rekla : “Svi su oni isti” a ja bih joj po hiljaditi put odgovorila “Nisu, mila, svi isti…” I nastavile bi da pijemo šampanjac, gledamo kroz prozor i ćutimo. . .

Onima koji imaju nekog kraj sebe, reći ću samo “Još je mlada ova noć…”

A onima koji noćas sami ležu u postelju : Laku noć i lepi snovi, i probudite se s osmehom. . .

*
*
*
*
*