Petak, dan pred Blog Open:

- Fervex, odlazak kod frizera, Fervex, frizuru uništila kiša i nevreme, Fervex, čekam Stephanie Booth u hotelu.

- Veče, 23h: Lokali u centru Novog Sada, pokazujem Chloe, Željku Peratoviću i njegovom prijatelju, kako je kod nas dobar noćni život, i kako se u lokalima služi odlično pivo i još bolja vodka. Šta ću, mora neko da bude i dobar domaćin ;)  Ležem u 04h. Mislim da mi alkohol brže struji kroz vene, zahvaljujući Fervexu.

Subota, dan D:

-Ustajem u 07:30h. . . treba skuvati kafu za Chloe, i stići na vreme na SPENS. Kesica Fervexa je u torbi, za svaki slučaj, a takođe i 3 pakovanja maramica i puder, da sakrijem crven nos. Mada mi baš i nije uspelo

-Od 09 do 10h delim kartice blogerima i civilima, kako ih je Moošema lepo nazvala. Prvo sa strahom, a onda i sa besom, shvatam da se veliki broj prijavljenih ne pojavljuje. Neka, neka… čekajte sledeći BO. Kada se bude plaćalo, bolje ćete razmisliti da li ćete se prijaviti ili ne. Čast izuzecima koji su stvarno imali opravdan izostanak. Teši me što makar Peđina majica izgleda funkcioniše dobro, i što on većinu vremena ima po 4-5 plavih crtica na svojim grudima.

-Dan mi protiče u čestoj jurnjavi hodnicima Spensa, u odgovaranju na pozive i sms poruke. Nemam pojma na koliko ovakvih pitanja sam odgovorila: “Gde je wc? Gde je garderoba? A jel možeš da me sačekaš, dođeš po mene…” i sve to s osmehom. Nekad samu sebe iznenađujem. Uz sve to, trudim se da budem dobar domaćin Stephanie, i da joj prevodim makar najbitnije delove onoga što pričaju govornici, i da joj objasnim da ja u Srbiji sasvim normalno biti geek a nemati laptop.

-Za vreme panela o novinarstvu sam upoznala i jednog čoveka, zbog koga mi nije ni malo žao što sam pisala urednicima Blogorole da dotični sajt RTVa smaknu odande. Jedini trenutak za vreme Blog Opena, kada sam izletela iz sale jer sam bila na ivici suza. . . ali o tome, nekom drugom prilikom.

-Doduše, maltene sam plakala i od smeha, kada je neki bloger želeo da postavi pitanje Vladislavi Gordić Petković, i koje je trajalo par minuta,i više ličilo na govor “k’o iz rečnika stranih reči i izraza” i nakon trenutka tišine, iz publike čujem Dedu, koji mrtav-ladan dovikuje “A šta je bilo pitanje?”

-Na druženje u Radio Cafe, stižem među poslednjima, od umora jedva uspevam da sastavim prosto-proširene rečenice. Vodim Stephanie na večeru pa u hotel i izvinjavam joj se što sam utihnula, jer više ne mogu da mislim ni na srpskom a kamoli ne na engleskom. . . U stanu sam oko 22h, i dok pričam sa mamom telefonom, ona u jednom trenutku govori “Halo, jesi tu? Jel me čuješ?” a ja shvatam da otvaram usta ali da se jednostavno ništa ne čuje. Pukao mi je glas. . . Kasnije stiže i Chloe, malo prebiranja po utiscima, i krevet. . . spavanje, napokon. . .

Hvala Bogu, preživeh Blog Open. . .

Utisci o gostima, ekipi 381 i organizatorima, u sledećem tekstu.