Dobila sam od jednog blogera vaš internet modem na testiranje. Ja jesam ex-plavuša al’, brate mili, mogli ste to malo i da zakomplikujete. Ovako, samo sam ga uštekala u Ljubimca, i on radi! Do vraga! Uopšte nisam imala prilike da izigravam mladu i tipičnu ex-blondinu koja jadna, ne zna ništa o tehnici. I propustila sam priliku da nabacim tužno-naivan izraz lica i čekam da mi zgodni, pametni geekovi priskaču u pomoć oko instalacije.

A s obzirom da sam zbog skorašnje selidbe, otkazala SBB net, nisam čak mogla ni mom dragom da udaram po čežnji što ne može da me čuje preko Skypa, jer eto, ova vaša spravica ima super signal. Bez veze… A ne mogu ni da hvatam “krivine”, pa da odem kojekuda i da mu kažem “Srećo, sorry, al’ nisam imala signal za net”. Nope! I to ste mi uskratili. Pokrili ste celu srbijicu sa signalom, i ovih poslednjih par dana mog “singl-girl” lifa, ja sam i dalje stalno on-line.

Zar ste baš morali da ubacite i onu aplikaciju za slanje poruka? Sad ne mogu više da ne odgovaram na sms uz izgovor da nemam kredita…

I da znate, ako mi se iskrivi kičma, jer stalno nosam Ljubimca sa sobom, i ako postanem pravi net-addict jer svuda mogu da se zakačim na net – vas ću da tužim!

U stvari, neću da vas tužim. Imam bolju ideju! ;) Ja ću lepo da zadržim ovaj vaš modem. Eto, to vam je za kaznu. Ja vam ovo ne vraćam!

Ako ste emotivni – ne čitajte mainstream novine.
Ako vam je IQ iole normalna cifra – ne gledajte mainstream TV.
Ako imate malo zdravog razuma – pitate se isto što i ja.
Ako imate hrabrosti – reći ćete glasno i jasno šta mislite.
Ako imate snage – suprotstavićete se, nekako…
Ako imate pameti – naći ćete rešenje.

Ja, izgleda, pameti a ni snage : nemam!

Malopre, na netu nalećem na vest da je Čedomira Jovanovića napalo nekoliko huligana. Pomislim: ništa novo.

I onda pročitam:
“…Jovanović je bio u vozilu u kojem se, pored njega i supruge, nalazilo i njihovo troje dece, među kojima je i najmlađa dvoipomesečna kći…”

Deca. Troje male dece.

Da se razumemo: nisam član ni jedne stranke i baš me briga i za Čedu, i za Marka i za Janka, i za sve njih! Al’ brinem zbog dece. I zbog Čedine, i zbog sve ostale dece koja žive ovde. I koja uče da žive tu, gde je nasilje najnormalnija pojava.
‘Bem ti sve, srbijico, dokle ćeš više čuvati siledžije i zle ljude?
Dokle više? Dokle?! :(

*************
“Dugo hodam vec, kroz moj rodni grad.
Izgleda mi da već je pao mrak.
….
Svečane bele košulje zovu me
sad na proslave. Al ja ih više ne čujem,
odlazim sama, nestajem”

Dva puta u životu mi se desilo da mi se život u roku od 48h preokrene za 180 stepeni. Prvi put se desilo pre nekih 4-5 godina, drugi put se desilo pre nekoliko dana.

Moj dragi i ja smo planirali zajednički život. Znali smo da to želimo ali nismo znali kako to izvesti. On u Francuskoj, ja ovde  – i nije baš lako rešiv problem. Da, nije . . . ako nemate prijatelje.

Naime, jedan naš drugar -koga od sada definitivno nazivam PRIJATELj – ponudio nam je pomoć oko mojih papira. Rekli smo OK, mada je to bilo više onako s nevericom, nego što smo mislili da on to stvarno može izvesti. Ali! ;) : u roku od 48h ja sam dobila vizu!

Prijavila sam ispite za aprilski rok, dala sam otkaz na poslu i narednog meseca se selim u FR!

Srećna? Naravno! U frci? Naravno! :)

Prva 2-3 dana sam provela kao u polusnu. Samo sam se smejala i nisam mogla da verujem šta nam se dešava. A onda sam počela i sa “praktičnim” razmišljanjima: šta poneti, šta spakovati…? Kako ceo svoj dosadašnji život podeliti na važne i manje važne stvari? Šta – osim odeće i knjiga – spakovati u kofere? Šta uraditi kada svoj život nastavljam 1289km odavde?

Počela sam da pravim spisak:

-nagovoriti najbolju drugaricu da otvori Skype nalog – checked!

-naučiti mamu da koristi komp – checkiram polako

-volja, želja, odlučnost – checked!

-kupiti 1kg Bag začina – checked!

-. . . . . damn! Šta još trebam da uradim?

Kao što vidite :

IMAM NOVU BLOG-KUĆICU :)

U stvari, kod mene u životu ima svašta novo… Moj blog ima novu adresu. Imam novi, svoj sopstveni, domen. Inače, dobila sam ga kao poklon za dvogodišnjicu blogovanja, od svog dragog. A imam i novog PC ljubimca. Stari PC, sasvim zaslužno nazvan Demijan, je počeo sve više da pokazuje svoju “divnu” narav, pa me je dragi,  za Dan zaljubljenih, rešio i tih muka. :)

Fakultet nisam menjala. A ni posao. Mada, ovo drugo. . . Biće i tu promena za par meseci, ali. . . o tom – potom. Za sada, reći ću vam samo da su promene vezane za grad koji se vidi iza mene, na slici ispod.

Još jedna promena je i to da se više ni malo ne krijem iza pseudonima Aurora Borealis. Ko nije saznao do sada, evo: AB je Sanja Rastovac, i DA – to sam ja fotkama ;)

Ovu blog-kućicu čeka veliko spremanje. “Tapete” će se menjati, samo dok se ja napokon smislim kako zapravo želim da sve to izgleda. Mada, ni te želje nisu problem, problem je nahvatati nekog dizajnera “enterijera” pa ću ja njemu lepo dati spisak želja, a on nek se misli kako će to da izvede… ;)

Za sada, važno je da ja opet počinjem da pišem, i pravo da vam kažem, jedva sam to dočekala!

Eto, samo toliko za sada. Idem da sređujem blogroll, da ubacujem fotke na Flickr (scrollujte na dno ove strane) i još koješta imam oko sređivanja bloga…

Pa, dobro mi došli i čitamo se.

Voli vas vaša Aurora! :)

P.S.

Ako me imate u svom blogrollu, samo izbrišite onaj deo adrese gde piše wordpress. Isto važi i za RSS.

Blogroll:   http://aurorineavanture.com

RSS feed:   http:/aurorineavanture.com/feed/

Ovo je moja trenutna brzina interneta:

Koristim SBB net, Flathome paket 384/192 Kb/s po ceni od 1350 din.
13. januara sam zvala kosrisnički servis. Rečeno mi je da promena paketa mora da se uradi do 20. u mesecu ukoliko želim da od 1. februara imam brži net.
19. januara odlazim na njihov sajt i pravim zahtev: umesto 384/192 uzimam 512/256. Neko će reći da je mala razlika, ali meni ta razlika i te kako znači. Da ne spominjem da će me taj malo-brži-od-puža net koštati 1950 dinara.

Danas, dugo očekivanog, 1. februara, k’o idiot klikćem na sajtu SpeedTest i brzina je i dalje ista. Ponovo zovem korisnički centar, gde mi kažu da je zahtev upisan 28. januara i da će mi paket biti promenjen 1. marta!
I još mi kažu da rok za promenu paketa nije 20. nego 25, ali da sam u svakom slučaju zakasnila za promenu.

Alooooooooooo!?

Kome sad ja trebam da “#$% sve po spisku?

Neko u SBB ne radi svoj posao kako treba. Zahteve podnete na vreme upisuje tek posle skoro 10 dana. Taj neko vreme na poslu verovatno provodi tako što jede mastan burek i istovremeno gleda porno sajtove dok rešava “How stupid I am” testove na FaceBooku. Zbog tog nekog ja danas smišljam kako da što pre promenim provajdera. Treba mi brz i pouzdan net. Što pre, na 2-3 meseca. Posle me zabole i za SBB, i KDS, i Telekom i sve ostale kretene koji nas ucenjuju s cenama i tehničkim NEmogućnostima. Jedini problem je što stan nije moj, a vlasnik je u inostranstvu. Znači: verovatno mogu da računam na ništa-od-toga.

I sreća što ovaj post nema i audio zapis, inače bi mala deca morala da zapuše uši! danas mi ni kočijaši nisu ravni! Grrrrrrrrrrrrrrr!

Pre tačno dve godine sam bila iznervirana jer na kolokvijumu iz informatike nisam znala kako da preuredim tekst u Wordu. Osim boldovanja i pomeranja margina, sve mi je bilo kao špansko selo.
Pre dve godina pojma nisam znala šta su tagovi na blogu, kako instalirati kojekakve programe . . . ma, nisam znala ni da postoji copy+paste! :oops:
Pre dve godine sam samo znala da želim da pišem, čula sam da postoji nešto što se zove BLOG, i jednostavno sam izguglala linkove za reči blog i Srbija. I tako je počelo…

Postala sam blogerka.

U međuvremenu sam napisala oko 150 tekstova. Čitaocima sam otkrila mnogo više o sebi nego što to i neki ljudi iz moje neposredne okoline znaju. Stekla sam puno novih drugara, i nekoliko novih, pravih neprocenjivih prijatelja.

U protekle dve godine sam se iz plavuše pretvorila u skoro crvenokosu. Sa vama sam pregrmela vađenje pasoša, viza, polaganje ispita. Ispričala sam vam neke emotivne brodolome, neke letnje snove i jesenje beleške. S novim poslom započela i kategoriju “Priče jedne šalteruše”…

Puno toga sam vam, od srca, dala kao na dlanu i ni jednog trenutka nisam zažalila zbog toga. A puno sam i ja dobila.

Blog me je učinio ispunjenijom, srećnijom. Naučio me je mnogim stvarima: o ljudima, zbivanjima, tehnici…
Blog mi je doneo i ljubav.

I sad se nešto mislim: za dve godine, malo li je? ;)