Gde sam ovih dana? Na Twitteru.
Šta radim ovih dana? Twitujem.
Zašto sam u Zagrebu ovih dana? Da bih twitovala.

Photo by Ilse

Čudnim spletom okolnosti, moj čitav život je u poslednje vreme vezan za Twitter. Kako lično tako i poslovno.

Što se ličnog dela tiče, moj dragi i ja Twitteru možemo zahvaliti što smo zajedno. U trenutku dok kucam ovaj tekst, sedim u zagrebačkom naselju Dugave, kod Borisa Ličine, prijatelja koga poznajem takođe zahvaljujući Twitteru. Večeras ću biti u zagrebačkoj pivnici “Zlatni medo” da bih se na TweetUpZG videla sa jako puno divnih ljudi koje sve znam iz svog twitter time-linea.

Poslovno: jučerašnji dan sam takođe provela u Zagrebu da bih radila live-twitting, tj. twitovala prenoseći najzanimljivije delove seminara Tweetokracija.

Kako god da okrenem, sve je povezano sa Twitterom. Od znanja koje sam stekla, informacija koje sam pokupila, do ljudi… A to i jeste ono najlepše. Svi ti predivni ljudi koji su se “materijalizovali” iz slova na ekranu u prijatelje. Prave i iskrene. Ovaj tekst je za vas! #FollowFriday :)

I mada hash-tag ne koristimo u blog-postovimo već u twitovima, ipak ću staviti: #TwitterAddict :)

************
Update posle gomile RT:
“To je taj internet koji otudjuje ljude” ;)

Danas je subota 19. septembar 1990. godina……. Pardon: 2009. godina.

Vesti iz sveta:
-Svetska ekonomska kriza i dalje ostavlja posledice po svetsku ekonomiju, ali vi, dragi naši gledaoci, ne morate brinuti zbog toga. Srbija nije deo sveta, pa samim tim u srbiji krize nema.
-BBC i CNN nas danas nisu spominjali, sto naše ministre izuzetno veseli. Naime, danas naša divna omladina nije nikog pretukla i ni jedan pop nije napastvovao neko dete.
-Američki političari i diplomate nas nisu spominjali ni u kakvim izjavama niti izveštajima. Zahvaljujući tome, trenutno niko nema razloga da spali McDonalds. Građanima srbijice se savetuje da je bolje da danas odvedu svoju decu na HappyMeal, jer za sutra niko ne može da garantuje da McDonalds neće imati razbijene prozore restorana.

Ostale vesti iz sveta:
-Pošto su se na nekim internet sajtovima u poslednje vreme mogle pročitati vesti da se na zapadu bolje živi, na građane naše zemlje se apeluje da ne nasedaju na zapadnjačku propagandu. Visoki državni zvaničnici tvrde da to nije istina. Građanima se preporučuje da isključe internet. Tačnije, to se preporučuje onom malom postotku koji može i ume da pristupi i nečemu drugom osim FaceBooka.

Vesti iz zemlje:
-Belgrade Pride je zahvaljući organizacijama poput “Obraz”, “1389″, SPC i nekih nazadnih i agresivnih grupa OTKAZAN.
Od strane ministarstava srbijice su te iste organizacije pozvane da se prijave radi dodele novčanih sredstava kako bi im se pomoglo u daljem radu. Njima će biti preusmerena sva sredstva koja su, na opšte oduševljenje naših skupštinskih poslanika, ukinuta “Petnici”, mladim genijalcima i “Sigurnoj kući”.

Vremenska prognoza za danas i sutra:
-U našoj zemlji je, kao i obično, MRAK.
Građani srbijice, ne pokušavajte da palite svetlo, inače će doći do restrikcija.

I za kraj Dnevnika, jedna zanimljivost:
-Prelepa fotografija naše zemlje koja u poptunosti opisuje stanje i divan budući prosperitet

A s obzirom da sam zbog skorašnje selidbe, otkazala SBB net, nisam čak mogla ni mom dragom da udaram po čežnji što ne može da me čuje preko Skypa, jer eto, ova vaša spravica ima super signal. Bez veze… A ne mogu ni da hvatam “krivine”, pa da odem kojekuda i da mu kažem “Srećo, sorry, al’ nisam imala signal za net”. Nope! I to ste mi uskratili. Pokrili ste celu srbijicu sa signalom, i ovih poslednjih par dana mog “singl-girl” lifa, ja sam i dalje stalno on-line.

Zar ste baš morali da ubacite i onu aplikaciju za slanje poruka? Sad ne mogu više da ne odgovaram na sms uz izgovor da nemam kredita…

I da znate, ako mi se iskrivi kičma, jer stalno nosam Ljubimca sa sobom, i ako postanem pravi net-addict jer svuda mogu da se zakačim na net – vas ću da tužim!

U stvari, neću da vas tužim. Imam bolju ideju! ;) Ja ću lepo da zadržim ovaj vaš modem. Eto, to vam je za kaznu. Ja vam ovo ne vraćam!

Ja, izgleda, pameti a ni snage : nemam!

Malopre, na netu nalećem na vest da je Čedomira Jovanovića napalo nekoliko huligana. Pomislim: ništa novo.

I onda pročitam:
“…Jovanović je bio u vozilu u kojem se, pored njega i supruge, nalazilo i njihovo troje dece, među kojima je i najmlađa dvoipomesečna kći…”

Deca. Troje male dece.

Da se razumemo: nisam član ni jedne stranke i baš me briga i za Čedu, i za Marka i za Janka, i za sve njih! Al’ brinem zbog dece. I zbog Čedine, i zbog sve ostale dece koja žive ovde. I koja uče da žive tu, gde je nasilje najnormalnija pojava.
‘Bem ti sve, srbijico, dokle ćeš više čuvati siledžije i zle ljude?
Dokle više? Dokle?! :(

*************
“Dugo hodam vec, kroz moj rodni grad.
Izgleda mi da već je pao mrak.
….
Svečane bele košulje zovu me
sad na proslave. Al ja ih više ne čujem,
odlazim sama, nestajem”

Moj dragi i ja smo planirali zajednički život. Znali smo da to želimo ali nismo znali kako to izvesti. On u Francuskoj, ja ovde  – i nije baš lako rešiv problem. Da, nije . . . ako nemate prijatelje.

Naime, jedan naš drugar -koga od sada definitivno nazivam PRIJATELj – ponudio nam je pomoć oko mojih papira. Rekli smo OK, mada je to bilo više onako s nevericom, nego što smo mislili da on to stvarno može izvesti. Ali! ;) : u roku od 48h ja sam dobila vizu!

Prijavila sam ispite za aprilski rok, dala sam otkaz na poslu i narednog meseca se selim u FR!

Srećna? Naravno! U frci? Naravno! :)

Prva 2-3 dana sam provela kao u polusnu. Samo sam se smejala i nisam mogla da verujem šta nam se dešava. A onda sam počela i sa “praktičnim” razmišljanjima: šta poneti, šta spakovati…? Kako ceo svoj dosadašnji život podeliti na važne i manje važne stvari? Šta – osim odeće i knjiga – spakovati u kofere? Šta uraditi kada svoj život nastavljam 1289km odavde?

Počela sam da pravim spisak:

-nagovoriti najbolju drugaricu da otvori Skype nalog – checked!

-naučiti mamu da koristi komp – checkiram polako

-volja, želja, odlučnost – checked!

-kupiti 1kg Bag začina – checked!

-. . . . . damn! Šta još trebam da uradim?

IMAM NOVU BLOG-KUĆICU :)

U stvari, kod mene u životu ima svašta novo… Moj blog ima novu adresu. Imam novi, svoj sopstveni, domen. Inače, dobila sam ga kao poklon za dvogodišnjicu blogovanja, od svog dragog. A imam i novog PC ljubimca. Stari PC, sasvim zaslužno nazvan Demijan, je počeo sve više da pokazuje svoju “divnu” narav, pa me je dragi,  za Dan zaljubljenih, rešio i tih muka. :)

Fakultet nisam menjala. A ni posao. Mada, ovo drugo. . . Biće i tu promena za par meseci, ali. . . o tom – potom. Za sada, reći ću vam samo da su promene vezane za grad koji se vidi iza mene, na slici ispod.

Još jedna promena je i to da se više ni malo ne krijem iza pseudonima Aurora Borealis. Ko nije saznao do sada, evo: AB je Sanja Rastovac, i DA – to sam ja fotkama ;)

Ovu blog-kućicu čeka veliko spremanje. “Tapete” će se menjati, samo dok se ja napokon smislim kako zapravo želim da sve to izgleda. Mada, ni te želje nisu problem, problem je nahvatati nekog dizajnera “enterijera” pa ću ja njemu lepo dati spisak želja, a on nek se misli kako će to da izvede… ;)

Za sada, važno je da ja opet počinjem da pišem, i pravo da vam kažem, jedva sam to dočekala!

Eto, samo toliko za sada. Idem da sređujem blogroll, da ubacujem fotke na Flickr (scrollujte na dno ove strane) i još koješta imam oko sređivanja bloga…

Pa, dobro mi došli i čitamo se.

Voli vas vaša Aurora! :)

P.S.

Ako me imate u svom blogrollu, samo izbrišite onaj deo adrese gde piše wordpress. Isto važi i za RSS.

Blogroll:   http://aurorineavanture.com

RSS feed:   http:/aurorineavanture.com/feed/

Koristim SBB net, Flathome paket 384/192 Kb/s po ceni od 1350 din.
13. januara sam zvala kosrisnički servis. Rečeno mi je da promena paketa mora da se uradi do 20. u mesecu ukoliko želim da od 1. februara imam brži net.
19. januara odlazim na njihov sajt i pravim zahtev: umesto 384/192 uzimam 512/256. Neko će reći da je mala razlika, ali meni ta razlika i te kako znači. Da ne spominjem da će me taj malo-brži-od-puža net koštati 1950 dinara.

Danas, dugo očekivanog, 1. februara, k’o idiot klikćem na sajtu SpeedTest i brzina je i dalje ista. Ponovo zovem korisnički centar, gde mi kažu da je zahtev upisan 28. januara i da će mi paket biti promenjen 1. marta!
I još mi kažu da rok za promenu paketa nije 20. nego 25, ali da sam u svakom slučaju zakasnila za promenu.

Alooooooooooo!?

Kome sad ja trebam da “#$% sve po spisku?

Neko u SBB ne radi svoj posao kako treba. Zahteve podnete na vreme upisuje tek posle skoro 10 dana. Taj neko vreme na poslu verovatno provodi tako što jede mastan burek i istovremeno gleda porno sajtove dok rešava “How stupid I am” testove na FaceBooku. Zbog tog nekog ja danas smišljam kako da što pre promenim provajdera. Treba mi brz i pouzdan net. Što pre, na 2-3 meseca. Posle me zabole i za SBB, i KDS, i Telekom i sve ostale kretene koji nas ucenjuju s cenama i tehničkim NEmogućnostima. Jedini problem je što stan nije moj, a vlasnik je u inostranstvu. Znači: verovatno mogu da računam na ništa-od-toga.

I sreća što ovaj post nema i audio zapis, inače bi mala deca morala da zapuše uši! danas mi ni kočijaši nisu ravni! Grrrrrrrrrrrrrrr!

Elem, nekako su Eniac i Blogowski jučerašnji i današnji dan proglasili za Twitter Moustache Day.

Rezulat toga vidite na fotografijama, a ispod fotografija su i linkovi ka Twitter profilima ljudi koji koji su se priključili ovoj maloj, blesavoj akciji!

Long live Twitter! :)

NAPOMENA:
imena pored slika su pseudonimi sa twittera, tako da ako nekog prepoznate, a ne prepoznajete ime, nemojte misliti da sam ja pogrešila ;)

ankalagonns aurorans Belgrade Beogradoholik blackshtef blogowski chule daliborn DarkoKontin DedaBor digitalvomiting drveni_advokat
dunawhistle eniac ivana_jurcic ivanbrezakbrkan kalkulus kornrunner ljubar MarioMikic mejs Mileusna Miss_Cybernaut momcilovic morecambe nikolaplejic OliverMarcetic procedura prokka RatkoBozovic sofiJah sreckovic stefanpetrovic SuskeBor ToniAnicic vjeran_net

Postala sam blogerka.

U međuvremenu sam napisala oko 150 tekstova. Čitaocima sam otkrila mnogo više o sebi nego što to i neki ljudi iz moje neposredne okoline znaju. Stekla sam puno novih drugara, i nekoliko novih, pravih neprocenjivih prijatelja.

U protekle dve godine sam se iz plavuše pretvorila u skoro crvenokosu. Sa vama sam pregrmela vađenje pasoša, viza, polaganje ispita. Ispričala sam vam neke emotivne brodolome, neke letnje snove i jesenje beleške. S novim poslom započela i kategoriju “Priče jedne šalteruše”…

Puno toga sam vam, od srca, dala kao na dlanu i ni jednog trenutka nisam zažalila zbog toga. A puno sam i ja dobila.

Blog me je učinio ispunjenijom, srećnijom. Naučio me je mnogim stvarima: o ljudima, zbivanjima, tehnici…
Blog mi je doneo i ljubav.

I sad se nešto mislim: za dve godine, malo li je? ;)

Šta osećam ovih dana?
-Neke čudne leptire, koji se ponekad pretvaraju u snežne grudve, al’ će one uskoro biti otopljene, i opet će ostati samo leptiri…