Da osetim olakšanje kao Etta James u “At Last”
Da mi se ceo moj mali svet preokrene na bolje kao u “What A Difference A Day Makes” – Dinah Washington
Da želim nekog kao što se ta želja oseti u “This Love” - Bryan Ferry
Da bez senke na licu odslušam “Cry Me A River” od Julie London
Da se s nekim strasno ljubim uz “Intro” – The XX
Da me i dalje bude baš briga što me čudno gledaju dok na glas, vozeći biciklo, pevušim “Beast Of Burden” – Rolling Stones

Da osetim da me neko, nekad, voli snažno poput glasa Damira Urbana u “Budi moja voda“. I da nikad više ne zaplačem kad to čujem uživo…
Da još nekom otkrijem kako je Keith Jarett divan, pogotovo “Köln Concert, part 1″
Da svaki sledeći put kad je čujem, bolje razumem Joni Mitchell  i tekst njene pesme “Both Sides Now”
Da se setim svojih velikih životnih promena kada uključim radio a tog trena ide David Bowie i “Absolute Beginners”

Da sačuvam dete u sebi, i kao na Exitu2011, ludo plešem uz Pulp i “Disco 2000″
Da se setim da je 99% originala bolje od novih verzija, i da neke stvari ne treba ponovo raditi. “Love Song”  The Cure
Da ne zaboravim da uvek ostaje taj 1%, i da verujem u šanse čak i kad su tako male. “The Girl From Ipanema” Frank Sinatra
Da u snove tonem lagano i bezbrižno poput “Gymnopédie No.1″ Erik Satie
Da se budim sa saznanjem da je jutro uvek puno pametnije od večeri. “Here Comes the Sun”  The Beatles

Tim divnim gimnazijskim danima je moje pevanje u bendu bilo savršen mali začin. Uvek sladak, malo pikantan, i definitivno zavodnički. Nije da se hvalim, ali , Bože moj, pa sasvim je normalno iskoristiti popularnost koju je nosio mali bend isto tako male škole. ;) Pa, uz to nije čudno ni što mi je dečko u trećem razredu bio basista jednog drugog benda, s kosom dugom skoro poput moje. Dosta devojaka po školi su me zlobno gledale… Tada sam često nosila gore pomenutu kariranu košulju i često smo slušali Nirvanu, No Doubt, Offspring, Bitlse, Sunshine i ovo:

Pre toga, u drugom razredu sam se prvi put STVARNO zaljubila. Za doček Nove ’97, par minuta posle ponoći smo se ugledali i ljubav na prvi pogled je bila tu, za oboje…Taman kako treba za jednu devojku koja je maštala o ljubavi na prvi pogled. Sećam se da je te zime sneg bio do kolena, i da je napolju sve sijalo kao posuto šljokicama… Potrajalo je tek nekoliko meseci, ali ionako sam nekako oduvek znala da ja svojoj deci sigurno neću pričati da smo tata i ja “high-school sweethearts”… Elem, važna stvar je da je te zime ultra-giga-mega hit bilo ovo :) (sorry, nisam je ja birala za hit :) )

Toliko od “sećanja” za sada. Bojim se da bih uz sve ovo nakačila i po koji narodnjak ako nastavim s pričom – a to su ipak neka druga, kafanska sećanja ;)

P.S.
Hvala društvancu (čitaj: BAGRI ) na Twitteru na ideji za ovaj post :)

Na jednoj kaseti je pisalo “Kelnski koncert”. Kupila sam je iako nisam imala pojma šta je to.

Boreći se s vetrom na ulici, mokra i promrzla sam se dovukla do stana, i odmah sam ubacila kasetu u kasetofon. Par sekundi nakon što sam pritisnula PLAY, desila se ljubav.

I deo Keith Jarrettovog Kelnskog koncerta u izvođenju nepoznatog pijaniste.

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=ZW8xSJ5xrbU&color1=0x234900&color2=0x4e9e00&border=1]

II deo, original, samo muzika
[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=6uWt5bzaCVc&color1=0x234900&color2=0x4e9e00&border=1]

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=pJhrsotXHHk&rel=1]

******************
a onda samo nastavite da slušate i ovo, i dobro raspoloženje je zagarantovano! ;)
[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=51V1VMkuyx0&rel=1]