Iako sam nekim , meni dragim ljudima, obećala da će danas pročitati nešto novo… Nema teksta danas!

Juče sam bila vredna, u stili “sam svoj majstor”. Sređivala sam prozore u mojoj sobi. Ne, nisam ih prala, već sam ih šmirglala, sređivala i farbala – k’o pravi majstor! I iako je posao bio gotov do uveče, i ja sam već imala imala par rečenica za novi članak… Ipak ga nisam objavila. “Krivac” za to je moja prijateljica Jelena Art.
Naime, kad sam posle ponoći sela za kopmpjuter, da uobličim svoje draftovane misli . . . Javila se ona, i u mesto da objavim blog, ja sam s njom pričala do kasno u noć. . .ili do ranog ujutro, kako god. Toliko smo se smejale nekim našim doživljajima, da me je mama jutros pitala “Bože, dete, s kim ti to u pola noći pričaš? Pa cela kuća je odjekivala od tvog smeha!”

A i ko se ne bi smejao Jeleninoj priči o tome kako, kad vozi motor obiđe pešaka i kaže “Nemaš pojam koliko si ti srećan čovek!” Spominjale su se tu još neke priče, kao npr. moj doček Nove Godine u “zagrljaju sa šampanjcem” , zatim smo se prisećale pionirske zakletve …i još mnogo drugih stvari. Ako vas interesuju detalji – pitajte nju! A ako se pitate kako smo mogle pričati toliko dugo – odgovor je prost : kad se nađu dve plavuše…
Ipak, najlepša stvar u svemu tome je da sam nakon toliko smeha, i zaspala i probudila se s osmehom.

UŽIVAJTE U OVOM DANU, UŽIVAJTE U VIKENDU ! I smejte se malo više!

Za što lepši dan, ostavljam vam ovde dve poptpuno različite, a opet toliko fenomenalne pesme, da sam sigurna da ćete barem malo uživati.