Sećam se jedne moje karirane košulje. Ljubičasta, malo duža i bez kragne. Kragna se ofucala posle par pranja, i ja ne budem lenja nego kreativna i na flanelskoj kariranoj košulji uz pomoć mamine šivaće mašine (Jadranka, stara 100 godina) napravim ovalni izrez. . . Sasvim lepo je izgladalo na crnu, usku rolku, somotske pantalone i duboke cipele koje su podsećale na Martinke…
To što sam tada pevala u školskom rok-bendu sigurno ima veze s odevanjem :) Doduše, ja sam se zapravo oblačila ne po nekom određenom stilu nego po jutarnjem raspoloženju. Tako sam umela da jedan dan odem u gimnaziju u crnim baletankama, pantalonama na peglu i u pink majičici – nice girl style. Drugi dan uske pantalone, bela košulja, kožna jakna sa “zaštopama” na laktovima i čizme do kolena – hipodrom style. A treći dan kao da sam iz neke ulične bande… Prvo što sam otpevala u bendu bilo je ovo:

Tim divnim gimnazijskim danima je moje pevanje u bendu bilo savršen mali začin. Uvek sladak, malo pikantan, i definitivno zavodnički. Nije da se hvalim, ali , Bože moj, pa sasvim je normalno iskoristiti popularnost koju je nosio mali bend isto tako male škole. ;) Pa, uz to nije čudno ni što mi je dečko u trećem razredu bio basista jednog drugog benda, s kosom dugom skoro poput moje. Dosta devojaka po školi su me zlobno gledale… Tada sam često nosila gore pomenutu kariranu košulju i često smo slušali Nirvanu, No Doubt, Offspring, Bitlse, Sunshine i ovo:

Pre toga, u drugom razredu sam se prvi put STVARNO zaljubila. Za doček Nove ‘97, par minuta posle ponoći smo se ugledali i ljubav na prvi pogled je bila tu, za oboje…Taman kako treba za jednu devojku koja je maštala o ljubavi na prvi pogled. Sećam se da je te zime sneg bio do kolena, i da je napolju sve sijalo kao posuto šljokicama… Potrajalo je tek nekoliko meseci, ali ionako sam nekako oduvek znala da ja svojoj deci sigurno neću pričati da smo tata i ja “high-school sweethearts”… Elem, važna stvar je da je te zime ultra-giga-mega hit bilo ovo :) (sorry, nisam je ja birala za hit :) )

Toliko od “sećanja” za sada. Bojim se da bih uz sve ovo nakačila i po koji narodnjak ako nastavim s pričom – a to su ipak neka druga, kafanska sećanja ;)

P.S.
Hvala društvancu (čitaj: BAGRI ) na Twitteru na ideji za ovaj post :)