Nagovorila me Suske da ovo objavim kao post, a bili su komentari na njen MEME “Mazanje očiju”.

Kod mojih na selu, ima pandurska stanica u susednom, opštinskom mestu. Jednom sam ih zvala da prijavim nešto što sam videla (teško krivično delo, kasnije sam čula) i bilo je važno da dođu što pre. . .

Naime, 3 muškarca Ciganina, Roma (zovite ih kako hoćete) su nosali jednu bebu i prosili pare za nju. . .kao, dete bolesno, treba im za lekove. . . Dete je stvarno delovalo bolesno, jer se tačno videlo da je beba i umorna i gladna i pospana. Jedan od njih bi sa bebom išao od vrata do vrata, kuća i prodavnica, dok su druga dvojica čekala u autu. Videlo se iz aviona da tu nisu čista posla. . . Okrenem 92, oni me upute da zovem stanicu milicije u selu. Ja ih pitam za broj a idiot mi odbrusi da to nije njegov posao, on ne radi za 988 pa da mi daje broj, i spusti mi slušalicu. Ja se dosetim da mi se jedna drugaricu nedavno zaposlila u MUP-u,u dotičnoj seoskoj stanici, i ona mi da broj telefona dežurnih pandura.
Gospoda se pojavila posle nekih 2 sata, iako su peške mogli doći za 3-4 minuta. I naravno, obećali su mi da ništa ne brinem, da će oni odmah sve da srede. A ja sam im čak dala i broj registarskih tablica automobila, koji su vozili cigani. Na to su me Gospoda pogledala u stilu : “Mala, gledaš previše filmova!” Onako, totalno potrešena, odlučim da odmah odem na dupli espreso u obližnji kafić, da se smirim. A u kafiću imam šta i da vidim! Panduri sede u kaficu, piju kaficu ljudi, čitaju novine i mobilnim zovu kolege iz susednog mesta, moleći ih da oni dođu i to sa bebom srede, jer oni jadni otpadoše od posla. . . A pored tog istog kafića, u jednoj kafani, sede ona trojica Cigana i piju pivu. U njihovom autu, ispred kafane, na zadnjem sedištu leži beba i plače. A napolju udarilo sunce, 35′C.

Plačući sam ponovo nazvala drugaricu, i objasnila joj o čemu se radi. Na svu sreću, iako je tek završila kurs, i radila tek mesec dana, ona je uspela da kontaktira i alarmira sve ostale pandure u tom i obližnjim mestima. I kasnije mi je ispričala da je beba bila ukradena od nekih drugih cigana, a da su ona trojica uhvaćena upravo zahvaljujići registarskim tablicama koje sam ja zapisala.
Ova priča se završila sa happy-endom, ali šta bi se desilo da ja nisam poznavala tu drugaricu? Ne smem ni da mislim o tome. . . Inače, oni prvi panduri koji su došli da prime prijavu od mene. . .e, pa oni i dalje rade. I nikakve posledice nisu osetili zbog nepoštovanja propisa, ili čega već. . . Ne dao Bog nikome da se nađe u nevolji dok su njih dvojica dežurni!

Izem ti državu u kojoj takvi ljudi brinu o našoj bezbednosti i sigurnosti ! ! !