nek je sa srećom i još dugo da pišeš :)

Cestitam, samo ovako nastavi :)

Ma jer to godišnjica? Eeeee, neka je sa srećom!

Neko je rekao da je prijateljstvo dvosmerni autoput, proces ili možda tok… Nadam se da je onaj tok koji ide od mene ka tebi makar delimično mogao da nadoknadi sve one lepe trenutke koje sam doživeo sa tvoje strane… Pišemo se još, i ne, ne smeta mi što postaješ geek, ima to svoje prednosti…

A, nije li lepota bloga to što te 2 godine možeš da sagledaš mnogo detaljnije nego da si ih pamtila negde u nekom zapećku svog uma, a verovatno i brzo izgubila… Dosta je itekako, ali najbolje tek dolazi!

Gaga,
Jeste, draga. DVOgodišnjica :)
Nego, nikako da ti kažem: da samo znaš koliko si me puta izvukla s tvojim blogom kad ne znam šta bih kuvala. :oops:

Eniac,
u prvom trenutku si me ostavio bez teksta… A to meni nije svojstveno ;) Što se tiče geek2B, ne bih o tome… ili barem neću da priznam! :D A što s tiče prijateljstva, onaj “tok” koji dolazi od tebe je i te kako vredan. Da nije, ne bih te skoro svako veče trpela online :mrgreen:

Oldičan score!! :) čestitam od srca!

Samo nastavi, a da vidimo taman i kako će evoluirati blog sada sa novim rodjendanskim poklonom u vidu tvog ličnog domena!

Srecan ti dvogodac na blogu!

Cestitam ti dvogodisnjicu! Jos puno tekstova ti zelim, inspiracije, ideja, .. Jednostavno sve najbolje!

Charolija,
Internet je čudo. Čak i kad izbrišeš neke stvari, uvek tamo negde, u nekoj arhivi sve to ostane. E, sad… ako želiš da ostane, pišeš online, ako ne želiš…onda ti ni blog ne treba ;)

Miss Cybernaut,
Sigurna sam da će se selidba biti promena na bolje. Još samo da odemo na one naše kolače, pa smislimo po neki “pakleni plan”…ih, gde će nam biti kraj! :D

Zmajček,
tebi posebno odgovaram, mada si ti zaslužio i jedan veeeeeliiiiiki poseban tekst.
Da nije bilo tebe, ne bih naučila većinu stvari koje znam danas. Možda bih davno odustala od bloga i blogovanja. Kad se samo setim kroz koju su torturu prošao na sistemu “čije ime više ne spominemo” braneći mene, i pomažući mi, neverovatno strpljivo, u svim mojim nedoumicama i mom neznanju. Imala sam milion pitanja, ti si imao duplo više odgovora. Imala sam gomilu briga, ti si imao gomilu lepih, utešnih reči.
Prijatelju, hvala ti na svemu! :)

Suske,
ljudi poput nas dve se uvek nekako nađu.
Uvek nekako dopru do druge strane, nebitno kolika je fizička udaljenost između njih. Ne verujem da su slučajnosti besciljne. Verujem da za sve postoje razlozi, samo ih mi u nekim datim trenucima nismo svesni, i tek kasnije shvatimo poentu. A prava prijateljstva se ne zovu za džabe “prava”. Pravi prijatelji su uvek tu za tebe, čak i kad ih nečuješ ili ne vidiš jako dugo, čak i kad su silni kilometri između vas… ja znam da si ti uvek tu, s druge strane. A znaš zašto znam? Zato što sam i ja uvek tu za tebe. :)
Ljubim te, draga!

Meni najdraze ono zadnje sto si nasla, nek ti bude slatko i dugovecno, sa milion lepih trenutaka! :P

@Sanja : Nece biti dugovecno, tako sam se dogovorio sa Aurorom, samo jos 299 godina. Posle ce da vidimo ;)

Sister, zar su već dve godine prošle? :D

Neverovatno. Kao da je juče bilo kada sam pročitala tvoj prvi tekst. :) Prevalila si ogroman put, sada si prava INFLUENTIAL blogerka (ovo “allcaps” pisanje ne znači da se derem, nego želim posebno da naglasim ;) ).

Bilo je pravo zadovoljstvo čitati tvoje Avanture. Uz nadu da ćemo imati privilegiju da delimo tvoje nezaboravne trenutke i u godinama koje su pred nama, čestitam ti jubilej!

…

Čekaj, čekaj, ne. Ovo je delovalo previše formalno, zvučala sam kao rukovodilac kakvog društvenog preduzeća kada deli plakete penzionerima. :D Iz početka.

Dakle, sister, nemoj da se sa ulenjiš! 2 years down, many more to go. ;) Nek’ je sa srećom! ;)

Gde malo, puna kapa :-)

Još puno lepih godišnjica i događaja propraćenih na blogu ( ili ne ;-) )

Punky,
a meni će biti drago da dugo pratim i tvoje rođuse :)

Džejn,
Dear sister, divna stvar s ovim blogom je što mogu da sednem ispred ekrana i za relativno kratko vreme vidim koliko sam se promenila za 2 godine i šta mi se sve izdešavalo. A najlepša stvar je što sam sve to što se dešavalo, tj. mnogo više od ovde napisanog, podelila upravo s tobom.
Luv ya, sis! A lot! :)

IvanV,
mnogo je ovo lakše od programiranja… Mislim da je minimum 2 trećine ovog bloga napisano između 23h i 03h. Samo sačekaš da padne noć, i kad stres ili brige kulminiraju, samo sve lepo izbaciš na papir…PARDON: na tastaturu, pa na ekran. Nikakava pamet u tome, a odličan ventil ;)

E pa da cestitam, mada sa opravdanim zakasnjenjem, redje pises pa redje i svracam.
Srecan rodjendan :) blogu…
meni je od svega sto ti je doneo blog i blogovanje
najlepse zvuci LJUBAV :) – srecno !