Jeste li citali bajke kad ste bili mali?
Ja sam ih prosto gutala! Nisam plakala za Barbikama, suknjama, cipelicama. . . ali sam zato morala da imam svaku knjigu s bajkama koju bih videla u prodavnici.

Mozda ce se neko setiti kako su nekad u prodavnicama, umesto polica sa cigaretama, pored kase stajale knjige za decu. Na okruglim, zicanim policama, koje ste mogli onako jako da zavrtite. . .

Secam se: “Maja na selu”, “Maja u ZOO vrtu”, “Crvenkapa”, gomila Andersenovih bajki… Jedna knjiga-jedna prica.

Uvek sam se, medjutim, bunila kad mi kupe one sa tvrdim koricama, jer , Boze moj, “Pa ja nisam vise mala! Umem ja da cuvam knjige!”

Secam se i cokoladica Zivotinjsko carstvo. Slicice, ponekad zguzvane, sam presovala i ispravljala u knjizi Edipove basne. Cak su i moje lutke, na neki nacin, bile povezane s tim knjigama. Npr. jedna od mojih omiljenih lutaka je osisana jer sam tih dana citala “Maja kod frizera”. A moji rodjaci, 2 decaka mojih godina, su toliko bili opcinjeni tvrdo ukoricenim Princom Valijantom, da je par puta i luster njihove sobe stradao zbog toga. Znate, macevi i borbe s neprijateljima…

A danas, klinke iz mog komsiluka uce da citaju igrajuci igrice na kompjuteru, ne citaju bajke i price koje pocinju sa “Zivela jednom jedna princeza…” – Ni drugaricina cerkica od 5 godina (moj mali andjeo) nece bas da zaviri u knjige: “Ali sta ce mi knjiga o Sneznoj Kraljici, kad ja to imam na DVDu?” Srecom, cuvena Zmaj-Jovina riznica joj je interesantna. . . barem ponekad.

Mada, ko zna . . . mozda je i bolje tako. Bolje za njih. Jer ja sam, eto, citala te bajke, pa mozda bas zato danas uporno verujem i cekam princa na belom konju…