“Kad nesto želis čitava se Vaseljena zaveri da to što želis ostvaris”
Paulo Koeljo ~Alhemičar~

Kad su mi se dešavale loše stvari, nikada nisam rekla “Šta sam Bogu zgrešila pa mi se ovo dešava?” Ne. Uvek bih pomislila “Ok. Tako je sada. Ali ko zna šta me sve lepo tek čeka u životu…” Alhemičara sam čitala pre 10ak godina. I čvrsto sa verovala i tada, i pre i posle toga, da Vaseljena stvarno ima neki lep plan za mene.

Pre nekih 7-8 godina sam prvi put gledala “Čudesnu sudbinu Amelije Pulen”. Zaljubila sam se i u muziku iz filma i u čitavu priču. Prepoznala sam sebe u gomili sitnica koje Amelija radi, a i u njenim razmišljanjima sam se našla. Videla sam happy-end i shvatila da se ljubav ne događa onda kada je tražiš, nego te čeka iza nekog ćoška kada joj se najmanje nadaš.

Pre 4-5 godina se, srećom, nisam udala. Bila sam ostavljena, ali nisam puno tugovala. Rekla sam sebi “U redu… daj vidimo šta dobro iz ovoga može da izađe. Daj da radim nešto. Da radim na sebi.” i upisala sam fakultet.

Pre 3 godine sam na prvom semestru imala informatiku. Pala sam na prvom kolokvijumu. Pomislila sam “Ma, što bi ovi klinci (moje kolege) bili pametniji od mene?!” Kupila sam kompjuter. Naučila Word i Excel, položila ispit i odmah počela pisati blog. Zahvaljujući blogu sam upoznala dragog.

Kad smo pre nekoliko meseci nas dvoje počeli da flertujem, jednom prilikom mi je rekao “Pazi šta želiš – možda ti se i ostvari” Kroz glavu mi je proletelo: “Ja da se bojim svojih želja?! Aaa, ne! Umesto glavom, ići ću srcem – pa kud puklo da puklo, al’ će želja da se ostvari!” I jeste. Ostvarila se.

Čvrsto verujem da su sve stvari koje nam se dešavaju povezane. Sve one utiču na nas i vode nas ka nečem važnijem, bitnijem. Ništa nije slučajnost. “Slučajnost su samo stvari koje Bog nije umeo da imenuje nekim drugim, pravim imenima.”

Moj dragi noćas putuje. Dolazi po mene da napokon odemo kući.
Vaseljena sad može malo i da odmori. . .