MEME by me

Ovoga jutra ne zvone i sat, i alarm, i mobilni. Samo mama dovikuje iz kuhinje da je gotov doručak. Mačor me čeka ispred vrata, da i on dobije klopu, a pre toga jutarnju turu maženja. Pravim toplu ness, i još onako nerazbuđena, pijem je čitajući jučerašnje novine. Ne volim da čitam današnje. Današnje vesti sama pravim…

Tuširanje, feniranje, ispijanje preostalih par gutljaja već ohlađene kafe. Možda i malo muzike za Dobro Jutro. Oblačenje, šminkanje, provera šta je u torbi: novčanik, mobilni, slušalice za radio.

FM radio on? Naravno!

Bus za grad, peške kroz centar do fakulteta. Blagi osmeh na licu, i stav “baš mi je lep dan” iako me je onaj glupi taxi isprskao na raskrsnici. Predavanja, vežbe, neke obaveze u gradu. Kafa sa nekim budućim prijateljima. . .

Već je 19h, i idem u stan. Punim kadu, uključujem plejer, Sade je već unutra, pojačavam ton, i vraćam se u kupatilo.  20tak minuta čistog solo-zadovoljstva. Oko 20h zvoni mobilni:

-”Jesi stigla? Da dolazim do tebe?” – “Jesam, dođi” odgovaram.

Opušten razgovor uz piće sa nekim koga dugo poznajem, sa nekim ko me dobro poznaje… Ponoć je, sad sam opet sama i vrtim programe na TVu. Nema ništa.

-”Laku noć, Aurora”

-”Laku noć i tebi, polarna…”