Ostaje nam samo da verujemo sebi.
Sve ostalo smo probali. Verovali smo u razne datume, u ljude, u …. ma svašta smo verovali.
Crno je srce Srbije danas!

E, to sam shvatila i ja: ništa me nije ubolo tako k’o ono s patikama. Kao da mi neko lupio šamar po sred njuške. Onako pravi, podnarednički.
Ako me neko traži ja sam u tri….

Mrak totalni.
Šta je sa Moošemom, nešto joj blog ne radi?

…Mrak….

odgledah nekoliko video snimka….i tuga, samo tuga i gde odosmo to mi….

Mrak.

(To, kao pozdrav ;) )

# elektro, živa sam i zdrava, ali ne znam šta mi se dešava s blogom, a i vikend je, podrška ne radi :P Nakon 10 sati koliko je otpilike bio u downu, već sam pomislila da mi ga je neko srušio.

# AB, jako lepo smo uspeli na toj fotografiji. Vidim da imamo časti, da nismo izgubili volju i da smo preterani, što preterano lepi, što preterano pametni. Mislim da je fotogorafija uspela. A to će videti i svi oni koji su takođe na toj fotografiji ;)

Shaputalice,
… lepe PM. Znam, draga. Svi smo mi tamo.

Deda,
mrak.

Elektrokuhinja,
nadam se da ćeš barem ti uskoro videti svetlo.

hahaha, rezervni položaj sam ja, moošema, htela sam da otvorim novi blog.

Pucajte, ja i dalje imam rezervni položaj. Daj, Auora, ispravi ono gore, ljubim te.

Jelena,
a da zapevamo mi onu našu pionirsku? Ako ništa drugo, makar da se nasmejemo u mraku. :D

Rezervni položaj,
MRAK i tebi. :)
Ne znam više dal’ da se smejem il’ da plačem… Da je Sterija živ, imao bi ovih dana odličnu inspiraciju. Bez problema bi mogao napisati “Pokondirenu tikvu – II deo” ;)

ptice,priroda i ljudi su na kolenima i teska,mracna vremena su okupirali ponovo njihov glas,zoru,dan i zavili ih u veliki mrak.Koju pjesmu da ja produzim umesto njih, a tako puno zelim da suze napunim pjesmom i razbijem ovaj suludi mrak!!!…..nisam jako inspirativan da nesto drugo kazem nego ovo sto sam nedavno napisao o mraku medju ljudima koji je dodirnuo i prirodu oko nas……

Mrak jeste, strasno jeste, sramotno jeste. Ali mislim da ne treba da se prepustimo ocaju. Boli, znam, boli i mene. Ne verujem ja da ce sad da dodje neko sa carobnim stapicem i da nas spase. Nema bre od toga nista!
Ali mislim da nas ima dovoljno zdravorazumnih da upalimo svetiljku, makar malenu i da se sklonimo sa te slike. Svojom pamecu, sposobnoscu, solidarnoscu, nepokolebljivoscu, snagom volje i bez nasilja. I da se nadamo da ce da se kad tad rasplamsati, a ne ugasiti! Da ce i drugi da je vide. Nada umire poslednja! Veliki poz!:)

Ne znam gde ima svetla…i ne verujem više da ima onih koji mogu da osvetle ovaj prostor…na dnu je uvek mračno :(

Lermontov,
niko ovih dana nema inspiraciju, ne samo ti. Počinjemo da se ponavljamo kao papige, a sve s nadom da će neko ukapirati o čemu pričamo.

Mousehunter,
volela bih jednog Gandija ovih dana, i njegov čuveni nenasilni otpor. Vera je najbolji pokretač i najopasnije oružje, ako je u rukama pogrešnih ljudi, kao što je to u Srbiji slučaj. Ovde ljudi na žolost ne veruju ni u onu “Tiha voda breg roni”…

Uz dužno poštovanje, i tebi koleginice, i svima koji učestvuju u ovoj raspravi, milsim da je stav da devedesete mogu da se ponove potpuno neosnovan i da ne postoje šanse da se to desi. Razloga za to je mnogo i mogao bih do sutra da ih nabrajam, i ne vidim nijedan razlog za širenje straha i panike. Ono čega se bojim jeste da ova mini-kampanja zastrašivanja i podsećanja na devedesete potiče iz lokalnih odbora neoliberalnih stranaka koje su istu demagogiju koristile i tokom nedavnih predsedničkih izbora. Isto kao što sam protiv njihove, tako sam i protiv “one druge” demagogije, da se razumemo. Jednostavno želim da kažem da svako treba da razmišlja svojom glavom, gleda svojim očima i ne naseda ni na čije priče za malu decu. To je sve. Neće se desiti ništa tragično.

poz.

…svetla, plizzz..

I bi svetla!

Ja slusam Dedine zapovesti,i daj manite se vise tih mracnih tema.Dolazi prolece.

Charolijo,
danas bojkotujem i TV i novine. Ceo dan sam u dvorištu, i odmaram na suncu, uz šolju kafe i mog mačora… Trebala sam to da uradim još pre 3 dana.

Zmajček,
ne mogu da dočekam proleće! Muka mi je više i od zimskih jakni i od ‘ladnih tema.

Ja ne smem nista da kazem, raspricacu se.

Ludo! :)

Ja rekla svoje i umukla. Kad god se setim, muka me uhvati i strah bogami. Zla vremena. Pozz