- Ne volim mlade mame koje čitaju moderne knjige o podizanju dece u kojima piše da i bebe treba pustiti da plaču, uz objašnjenje “Pa, ako mu sad popustim, celog života će mi biti tako..” Pa, se onda jadne bebe dernjaju duž ceeeeeleeee Zmaj Jovine ulice. . .
- Ne volim građane ove najnovije ex-yu državice, ove ekološke, koji iz halo govornice ispred pozorišta zovu đedu i oca da im kažu da će i po treći put da obnove godinu na fakultetu. A imaju više sedih na glavi nego moja mama…i čuju se bolje nego da imaju megafon.
- Ne volim ulične prodavce koji me, u onoj gužvi oko 15h, u Jevrejskoj ulici, vuku za rukav i uporno pokušavaju da mi prodaju plastični pištolj za balone od sapunice…
- Ne volim ni prodavnice robe sa carine, na kojim su izlozi oblepljeni plakatima RASPRODAJA ZBOG ZATVARANjA već godinu dana…
- Ne volim kada mi se na pešačkom ostrvu na najprometnijoj raskrsnici zalepi žvaka za patiku, a kante za smeće su sa obe strane pešečkog prelaza…
- Ne volim one dve ciganke koje me spopadaju svakog Božjeg dana sa rečenicom ” ‘Ćeš da ti gatam?” kada sednem da popijem kafu u bašti u centru grada…
- Ne volim ni ljude koji kukaju kako “u gradu nema nikakvih kulturnih dešavanja” a na 20m od njih gudački kvartet svira klasičnu muziku, dok se na 100m dalje, na otvorenom održava predstava “Zločin i kazna”…
- Ne volim kada devojke obuku poluprovidne, svetle lanene pantalone sa crnim gaćama ispod, pa se k`o kokoške ponosno smejulje jer su primetile da ih prolaznici zagledaju….
- Ne volim tipove koji se pošto-poto trude da budu moderno obučeni, pa obuku previše uske farmerice, pa se, dok šetkaju gradom, non-stop češkaju. . .tamo di se već češkaju.

- . . . . slobodno dodajte ako sam nešto preskočila.