Jbg, svi smo mi bili u ovoj situaciji, milion puta sam terao racun do 0, sve je to deo svakodnevnice…

On samo nije svestan gde živi… Kolko ima dnevno nelikvidnih firmi… To što jedan student diže poslednje pare sa računa…

Kad sam zatvarao preduzetničku radnju, žena u poreskom me 3 put pitala da li sam izmirio sve obaveze (poreze), 2 put proveravala. I nije mogla da poveruje, da još oni meni duguju nešto smešno u poredjenju sa onim kolko sam ja uplatio, kao da nemam ni dinar kamate, jer sam sve uplatio bez i jednog dana kašnjenja…

A žalosno je to što sam državi oprostio te pare, smešnog iznosa s obzirom kolko su me odrali, a opet višestruko veći od keša koje je podigao student iz posta…

Eniac,
ni sama ne znam koliko puta sam bila u situacija da nemam ni prebijene pare u džepu, a ni da ne znam kad ću ih imati. Bilo, ne ponovilo se. Al’ ono što me je najviše pogodilo je sram koji se tako očigledno video na ovom dečku.

Walker,
uh, mene se jednom zvali da pitaju šta ću sa računom, a ja nisam imala para ni da ga zatvorim, kamoli da nešto stavim na njega. ;)

molim te reci mi da si mu dala novac :(

Drveni advokat,
naravno da jesam. Postoji određena suma koja mora biti na računu, osim ako se račun ne zatvara. Ali tih 400 je mogao da podigne.

Walker,
bez brige, već uz “Dobar dan, izvolite!” se osmehnem. ;)

to je kada nemash pare, znam po sebi. neprijatno ti je shto nemash, glupo ti je kada izadjesh i neko ti plati pice a dobro znash da kada imash tebi nije nikakva frka da platish nekome pice niti razmishljash o tome.

ja sam imao takve situacije dok sam studirao. stigne honorar, ja podignem skoro sve odmah i onda se cimam za 200din po banci, izadjem sa parama za jedno pivo i nocni prevoz i sve me sramota. a realno nema zashto.

stvar je shto kada nemash para nisi ni navikao da baratash sa parama pa ti je onda sve to mnogo nekako bitnije i stresnije nego shto bi trebalo

Rastuzi me bre, ali tako nam je. a osetljiva sam na studentariju u pizdu materinu…

Zelena vrata,
pre će onom ko ima para obraz postati kao đon, nego tom dečku ;)

Kalkulus,
setila sam se jedne drugarice. Nije htela s nama na kafu kad nema para. Džaba smo je ubeđivali da nema veze, da mi imamo i sl. Al’ kad je ona imala novaca, što je stvarno bilo retko, tad nije bilo šanse da je dozvolila da neko drugi plati račun.

Drveni advokat,
ma, ne želim ni da se sećam koliko puta sam bila bez novca. Sreća, pa je kod mene taj period trajao samo neke 2 godine, dok mama i ja nismo “stale na noge”. Al’ uvek sam uspevala da se nekako snađem. I odavno verujem u onu čuvenu “što te ne ubije – učini te jačim” :)

Od kada sam otvorio prvi i jedini račun koji imam sam UVEK u dozvoljenom minusu kada dodje vreme da mora da budem u plusu pozajmim keš ostavim ga da stoji tako nekih 5-6dana podignem vratim i opet kalemim i tako do nekog boljeg vremena…ako ga uopšte i bude:( Fora je što je sve više ljudi u situaciji koju su opisala sa tim momkom a razumem te da se saosećaš sa njim ali…službenica sa :”I dont give a damn!”izrazom lica će bolje proći nego ti ne unosi sebe u to ma koliko grozno bilo treba ti izdržati još 30godinica do penzije oko moje :)a duša se ne obnavlja kao jetra mnogo otrova je uništi i ostavlja duboki trag…

klincu još nije dospelo do svesti da su to njegove pare, ma koliko male (šta je i kad je malo?) bile, a ne pare neke tamo banke, pošte i štatijaznam.
i ne treba njemu da je blam; blam treba da je na bankama koje deru klijente pa im uši zavrću.
al’ zabole njih, oni ionako neće u raj. :mrgreen:

Pogodila si suštinu naslovom posta.

Njega je sramota što podiže samo 400 din. Što na računu ima samo 670 din.

Šta se sa 400 din. može uraditi je već druga priča.

Onaj ko je hodao ulicama nemajući ni toliko će ga i razumeti.

Nije lako biti student.