Sada je tačno 02:14h. Noću, naravno. Ne mogu više da učim. . . Imam osećaj da ću prolupati ako još jednom pročitam bilo šta o sofistima, Sokratu ili Hobsu. Ne, ne učim filozofiju, učim neki uvod u pravo. Ovo je još gore od od filozofije.

Ovih dana sam samo željna da se naspavam. . . Ma, šta pričam “ovih dana”?! Ovih meseci, je tačniji izraz. Počela sam tako očajno da iščekujem svaku subotu, da je to strašno! Nekada sam subotu iščekivala zbog izlazaka, gužve, buke. . .a sada. . .samo želim da se sklupčam kraj momka, da gledamo neki dosadni film koji će me uspavat. . . i da zaspim. I da me ujutro niko i ništa ne probudi barem do 10-11h. A gužva i frka na faxu tek treba ponovo da počnu ovih dana. I neće prestati d kraja juna. Ja stvarno nemam pojma kako ću izdržati kada me već sada hvata umor od svega.

Eto, vidi se da sam pukla. . .Uzmem da pišem blog da malo odmorim glavu od faxa, a o čemu pišem! Ma, odoh u krevet. Možda uspem da zaspim, i možda se ujutro prisetim kako sam sanjala neku plažu od belog peska. . . U stvari, ne mora da bude beo pesak, nek bude kakve god boje hoće, samo nek je pesak i more i palme, i vreo letnji vazduh, a ja na plaži, sa ledenom limunadom u ruci, dok me dragi maže kremom za sunčanje po leđima. . .

Ah, pusti snovi. . .Kad će to leto, i spavanje do podne, i pitanje “Jel danas subota ili sreda…?”

EDIT: Ovaj članak je napisan pre 2 nedelje, na početku frke na faxu. Frka je završena juče. Rezultat: položila sam svih 5 kolokvijuma. . . BRAVO JA !