Subota veče. U bioskopu sam sa komšijom, gledamo “Crnog Gruju”. On mi nešto šapuće, i topao vazduh mi prelazi preko uha i vrata. . . osmehujem mu se i klimam glavom u znak odobravanja, a pojma nemam šta mi je rekao. Trnci mi klize niz ledja. . . Šetamo kejom, pričamo, smejemo se. Na trenutke me dotakne po ramenu, po ruci. A ja kao preplašena, nikako da se opustim i držim ruke stisnute u džepovima svoje jakne.

“Hoće li me poljubiti noćas?”

Dve čaše vina u nekom malom kafiću pomažu. Lakše podnosim razgovor. Volimo i ne volimo iste stvari, istu muziku, osobine, hranu… Dogovaramo se da sutradan uveče spremamo večeru kod njega. Krećemo ka parkingu, i ja, poput neke klinke, stidljivo stavljam svoju ruku ispod njegove. Osmehuje se. Pokazujem mu kako je neko drvo procvetalo. On prilazi i bere mi jednu malu grančicu, punu mokrih cvetova od kiše. Ispred moje zgrade još dugo pričamo. Ja se spremam da krenem, okrećemo se da se u obraz poljubimo za Laku noć, do sutra. . .

Poljubac u obraz? Ma, da! Kako da ne!

Pogled u oči na trenutak i poljubac u obraz se pretvara u najlepši poljubac na svetu te noći. . . gotovo je. Gurnuo me je preko ivice, pravo u svoje naručje. . .

Nedelja veče. Spremamo večeru kod njega. . . Jesam li to rekla “spremamo” u množini? Neee! Spremam JA a on je sav srećan što može da pomogne iseckao jedan luk. Ostatak njegove pomoći se sveo na to da me ljubi na svaka 2-3 minuta. Predlaže da u buduće samo jednom nedeljno spremamo ili idemo negde na klopu, da bi nam što više vremena ostalo za grad, šetnju, bioskop, za nas. . . To mi kaže neko ko me zna tek nedelju dana.

Ponedeljak veče. Šetamo po kraju dva i po sata. Ne ispušta moju ruku iz svoje. Odlazimo kod njega. Gledamo film, a on me svo vreme mazi po kosi, pokriva me ćebetom. “Da mi ne ozebeš. . .” Ni u jednom trenutku nije rekao niti učinio ništa što bi me navelo da pomislim da u tom trenutku želi više od poljubaca, ili malih, sitnih nežnosti. . .

Utorak. Znam da je danas u frci na poslu, neču da mu šaljem poruke dok radi. Ali, šalje on meni: Poljubac za njegovu Pepeljugu. . .

Stiglo mi je proleće, odledila sam se . . . I zaljubila, napokon . . .