PODNASLOV:

Kad juto počne čudno . . . dan se završi još čudnije!

Znate da mi je jučerašnje jutro počelo čudno. Bojala sam se čak i kod frizerke da odem. Eee. . . dobro je da sam otišla. Evo kako je tekao razgovor tamo:

JA: uradi mi nešto sa bojom kose. Vidiš kako delujem bledo.  Dosadilo mi da me svi pitaju da li sam bolesna! Ja bih neke tamnije pramenove na ovu moju plavu.

FRIZERKA: Pa, može naravno. Evo ti paleta boja pa izaberi…

JA: Jao, nemoj da ja biram… Ajde ti smisli šta bi bilo najbolje.

I smislila je:

 Ovaj smajli, u dnu slike, nije slučajno ispao tako malo “đavolast”

Otkad znam za sebe , bila sam plavuša. Ovo je prvi put u životu da sebe vidim drugačijom.  Bilo je 5 minuta panike u salonu, pred samo farbanje, čak mi je morala dati i malo vode, da se smirim. Ali, stisla sam petlju, i prelomila! I prezadovoljna sam svojim odrazom u ogledalu. Mada, trebaće vremena da se naviknem…

Priznajem: puno puta sam u životu dobro prošla samo zato što sam “mala, nežna plavuša”. Gomilu puta sam to s namerom koristila. Puno puta su ljudi bili iznenađeni kada ukapiraju da “mala plava” nije naivna, pogotovo da ume da uzvrati svojim dugačkim jezikom.  Ali, dosadilo mi je to… da mi pridaju neke karakterne osobine samo na osnovu izgleda! Ne mislim ovde na viceve o inteligenciji blondina.

Jedina stvar koja će mi faliti iz mog “života kao plavuše” je : Koji sada izgovor da koristim kad nešto ne znam, ili zabrljam? Ovako, šta god da uradim, mogla sam izgladiti situaciju s nabačenim “nežno-naivnim”osmehom i rečenicom “Pa, šta ću kad sam plavuša!”

E, gotovo je s tim. . . Sad sam crvena, ili kako reče frizerka: svetlo bakarna.

Ako znate viceve o crvenokosima, sad je vreme da ih čujem.

EDIT: Kako blogerka ide kod frizera ? Kaže: “Hoću #FF5E5E “