Pod broj 1)ziva sam i zdrava
br.2) Ovde mi je super, barem sto se ljudi tice
br.3) Vreme je fuj-fuj-fuj!!!!!!!

Zbog kasnjenja aviona iz Zagreba za London, zakasnila sam na zadnji voz za Liverpul. Morala sam da idem u Birmingem i tamo od nekih 1:30h nocu cekam do 6 ujutro prvi voz za Liverpul. .. razlog za to je sto je stanica u Londonu nocu zatvorena jer previse beskucnika tamo nocu spava. Iskreno, na tenutak sam se i ja osecala kao jedna od njih ‘Jedina’ razlika je bila sto sam ja imala pare za hotel, ali jednostavno nisam htela tamo.

U vozu sam upoznala 1 blesavu engleskinju, s kojom sam se, naravno, raspricala, i kada je shvatila da mi je za par minuta rodjendan, izvadila je flasu vina iz torbe! Tako da smo nas 2 u ponoc lepo nazdravile.

Uglavnom, u Liverpul sam stigla tek ujutro oko 8, nakon sto sam presedela na stanici u Birmingemu cela 4 sata! Prva stvar koja me je odusevila na dolasku, osim engleza koji su jako srdacni i pricljivi, bila je fenomenalna organizovanost na stanici. Naime, ispod same vozne stanice u koju pristizu vozovi iz cele Britanije, nalazi se i gradska podzemna zeleznica. Pa nema nepotrebnog gubljenja vremena.

Ljudi kod kojih sam dosla su me fenomenalno docekali, sto mi je naravno bilo najbitnije. A i moja soba je fenomenalna- u prevodu: krevet je veliki i jaaaaako udoban, sto mi je nakon putovanja od celih 27 sati bilo jako vazno. Narvno da sam zaspala istog trena!
Za`sada sam obisla samo okolinu. Odusevljena sam arhitekturom: prave tipicne engleske kucice na sprat, i vecina napravljena od crvene cigle. Mada se ovaj deo grada razlikuje od ostatka upravo po tome sto su komsije, polako, jedan za drugim, stavili fasadu na svoje kuce, pa nekako uspevam da pronadjem put nazad kada se vracam kuci. Hvala Bogu da zive u ovom delu grada, jer sam se danas pogubila po nekim ulicama gde sve kuce lice jedna na drugu!

Inace, juce su hteli da mi naprave slavlje za rodjendan i da pozovu par prijatelja ali sam bila premorena pa sam uspela od toga da ih odgovorim. Ali, i namera je bitna, pa su mi i sa tim odusevili. A devojcica koju pazim je jedno jako lapo vaspitano dete, vesela, fina, pricljiva. . . A posto je vec bila u skoli kada sam ja juce stigla, ostavila mi je rodjendansku cestitku u mojoj sobi. Rastopila sam se, i mislim da sam je vec u tom trenutku zavolela.

Sutra prvi put idem u sam Liverpul, i to na snimanje jednog filma. Pa, cu vam i o tome pisati, ali za sada samo ovoliko. . . .ionako se jedva snalazim na ovom laptopu koji su mi dali na koriscenje. Fali mi moj kompjuter. Ali, samo kompjuter!
U stvari jos ‘neko’ mi fali ali necu sad o tome. To je ionako ’slatka patnja’