Utorak vece. Zvanično upoznavanje sa komšijom. Naravno: drma me trema. U prvom trenutku mislim da je on potpuno opušten. A nije. . .
Prvi kafić: kuvano vino za mene, espreso i kola za njega. Bio je debeo kad je bio mali. Eskivirao je vojsku. Studirao je u BGu i u inostranstvu. Za Novu godinu se loše proveo. . . Šetamo po centru. Drugi kafić: bambus za njega, ciciban za mene. Nikada nije probao ciciban. Dopada mu se. Dopada mu se i Paul Weller. Naučiće me kako da ga skinem s neta pomoću Torenta.
Zaustavlja auto ispred moje zgrade. Vadi iz jakne neki CD. The best of Frank Sinatra. Rekla sam mu da volim Sinatru u toku našeg prvog razgovora na onom sajtu. Ostajem bez reči. On pita šta radim sutra uveče. . .
Ulazim u stan, počinjem da preslušavam CD, ide “Strangers in the night”. Stiže poruka od njega: “Lepo spavaj, vidimo se sutra. Sweet dreams…”

Sreda veče. Neki drugi kafić. Puno se smejemo. Meni zvoni telefon, poruke. On mi dodaje torbu. Uzimam telefon. . .i ne verujem svojim očima: glavni lik iz ~Noć s tamburašima~ i ~Učim da hodam~. . .GOSPODIN. . .javlja se. Posle skoro dva meseca on me se seti u trenutku dok ga ja brišem iz sećanja i sedim sa drugim! . . . Gledam u poruku pa pogledam u osmehnutog komšiju. Osmehnem se i ja . . . i isključujem mobilni. U kafiću ostajemo do ponoći. . .
Krećemo ka parkingu, on mi pruža neki CD, opet… Album Paul Weller. “Ne moraš se mučiti sa Torentom. Evo, ja sam ti snimio…”

Četvrtak. Na fakultetu sam, danas su počela predavanja. Stiže neka smešna poruka od komšije. Počinjem naglas da se smejem. Profesor me pogleda i s osmehom kaže “O, pa ko se to nama probudio!” . . . E, profesore, u pravu ste. Napokon sam se probudila, iz noćne more sa Gospodinom. Probudio me komšija. . .
Neverovatno lep i sunčan dan. On je na poslu. Ja šetam centrom sa koleginicama. Opet šalje poruku. Kaže da bi voleo da on sada šetao sa mnom. . .
Uveče nismo zajedno, ali smo na Messenger-u. Kaže da se nada da će uspeti da me gurne sa ivice. Ja kažem da imam dobru ravnotežu i kada padnem brzo ustajem. On kaže da se ipak nada da će uspeti da me gurne sa ivice i da bi voleo da me dočeka u naručje dok budem padala. . .

Petak. Čekam sutrašnje veče. Idemo u bioskop, pa u grad.

Mislim da ću možda ipak preći ivicu, i da ću početi da padam . . .