~MEME by me, myself and I~

Danas sam napokon docekala moju “sitnicu, koja zivot znaci”.

Prvi put ove godine sam danas pila kaficu u svom dvoristu. . . onako, samo u majici, bez jakne, uzivala sam na toplom suncu, okruzena procvetalim vockama i cvecem. Ne znam da li me vise opijalo martovsko sunce ili miris zumbula. . . Ne znam zasto, ali jako volim taj osecaj. Da skuvam sebi toplu ness kafu i da je sama popijem u dvoristu. Tih samo mojih 5 minuta, kada sam sama sa sobom, sa svojim mislima. To samo moje vreme. . . to mi prija vise nego bilo sta sto mi se desi u tom danu. Potrudim se da u tih par minuta razmisljam samo o lepim stvarima, ili o lepim stvarima koje planiram da uradim u narednim danima. . . Jos kad mi moj razmazeni macor sedne u krilo i pocne da prede. . . totalno se opustim. Lakse se upustim u kostac sa svim obavezama koje me cekaju.

Neverovatan osecaj: samo par minuta posvecenih sebi, i budem raspolozena i odmorna kao posle najlepseg sna. . . Probajte, nista vas ne kosta.