Meme by Jelena Art Poezija

Već dva dana razmišljam šta da da napišem na ovu temu a da to ne bude povezano sa ljubavlju i takvim emocijama. . .
Jedva nađoh inspiraciju. I to u nečemu zbog čega sam već godinu dana među oblacima.

Prošla godina, jun mesec. Nekih 35 stepeni u gradu, a mene obliva hladan znoj. . . Imam dovoljno godina za nekoliko godina staža, za barem jedno dete, za porodicu, posao. . . A ja nemam ništa od toga. Imam grč u stomaku, nemam dečka, imam propalo venčanje iza sebe, propalu firmu, imam dve godine potrošene na pogrešnom fakultetu. . . Ali imam moju mamu, koja i posle svih mojih gluposti i neuspeha veruje u mene, uvek i bezrezervno. Imam mamu koja čeka da joj javim rezultate sa prijemnog na fakultet. Drugi, pardon: treći po redu.

Nekoliko meseci pre toga je počela da mi govori da ću celog života žaliti ako makar ne pokušam da položom prijemni. Govorila sam joj da mi je blesavo da sa 26 godina ponovo upisujem fakultet, da me je strah od neuspeha, od podsmeha. . . Na sve to je ona odgovarala sa osmehom uz reči: “Baš te briga, uostalom niko ne mora da zna. Pokušaj!” I ja sam pokušala. Da ispunim sebi svoj san koji sanjam od svoje 15. godine, da studiram ono što volim, ono što me je oduvek najviše privlačilo, a nikad se nisam usudila da probam. Mislila sam da nisam dovoljno dobra za to, da jednostavno nemam dovoljno znanja niti talenta. . .

Zvoni mi mobilni, mama me zove, a ja počinjem da plačem. Ona mi govori da nema veze, ništa strašno, makar sam probala…” -Uspevam da se smirim, i da joj kažem: “Ali, ja sam položila! Treća sam na listi!”

Pre 2-3 meseca sam srela prijatelja koga nisam videla nekoliko godina. rekao je da se fizički nisam promenila, ali da nekako sijam, da deluejem kao da lebdim, kao da sam jako zadovoljna svojim životom. Ja mu odgovaram da je u pravu, da nikada nisam bila zadovoljnija sobom i sa pravcem na koji usmeravam svoj život. . .

Taj vreo junski dan, to ispunjenje sna. . . zbog njega se već dugo sećam kao da letim. . .