Pitao je: “Ideš na venčanje?”
Pogledom sam mu pokazala zbunjenost.

Rekao je da moja bluza izleda kao venčanica.
Pomislila sam:
Neka liči na venčanicu, ako ćeš ti biti mladoženja.

Osmehnula sam se.
Osmehnuo se i on.

Cele večeri je gledao u mene,
ponekad i kroz mene.

Bila sam zbunjena.
To mu baš ide od ruke ovih dana,
da me zbuni.

Ponoć. Vozi me kući,
kao Pepeljugu.

Pitam ga: Ne dopada ti se moja bluza?
Kaže: Otkud ti to?
Baš je lepa. I ti si lepa u njoj.

Opet me zbunjuje.
I opet gleda u mene,
i kroz mene.

A bluza je tako fina,
i tanka, i pomalo providna.
Gledali on ispod bluze,
ili ispod moje površine . . . ?

(Mišem preko slike. . . )