Jeste, Jelena, u pravu si. Ni jedna pahulja te noci nije pala na mene. Ni jedna pahulja, niti jedna kap kise. . . mozda se samo jedna suza tog jutra skotrljala niz moje lice. Ali to je mozda bilo od srece. Ne secam se tacno…

Bila sam poput tvoje Sare Kej. Mala, naivna devojcica, koja svim srcem veruje u bajke. A kad se one rasprse kao baloni od sapunice, ja i tada verujem u bajke. I pokusavam sebe da ubedim da je princ tu negde, misli na mene, ali su mu zli carobnjaci, kao Snezna Kraljica, pretvorili srce u led. . . I sada on ceka mene da ga nadjem, i da mu Suncem i toplinom otopim taj led u grudima. . . Ali, Jelena, prolece jos nije ni blizu. Ja nemam snage da oduvam ovaj hladni severac, niti kosavu. . . pa i dalje strplijvo cekam.

Kao sto je Penelopa cekala Odiseja. Ali, ona je bar znala koga ceka. I znala je da njega vredi cekati. Ja u to vise nisam sigurna…

Sve sto kazem, povucem i obrisem, ili namerno zaboravim u nekom cosku. Trudim se da se ne osvrcem, pogotovo ne za greskama, onim greskama koje bole. A mozda bih ipak trebala.Cisto da se malo potsetim… Jer za svaku gresku koju sam pravila, u tom trenutku sam bila ubedjena da je to najispravnija stvar na svetu. I uzivala sam praveci te gluposti. Sve dok mi tvoje pahulje ne bi pale na lice, i osvestile me. Mada je tad vecinom bilo kasno.

Molim te, Jelena, veruj u bajke. Ne gledaj na mene. Ja sam samo zalutala u knjigu sa tuznim bajkama, pa je zato sve to tako. Ali, ne brini, sad cu ja da uskocim na drugu policu. Mozda su tamo lepse knjige, lepse price, a i princevi mozda imaju toplije srce. . .