Do sada sam mislila da pisanje bloga, čitanje istih i MSN chatovanje, služe samo za moje zadovoljstvo i opuštanje, i za moje proširenje znanja o nekim temama koje me lično interesuju…  Ali, osim što sam chatovanjem i blogovanjem, upoznala neke nove ljude, stekla prijatelje a i “one druge”, moj kratki ”on-line staž” ću iskoristiti i za još nešto: za pisanje seminarskog rada na fakultetu.

Ponuđena mi je tema ”Gender and Power in Online Communication“, ili u prevodu “Pol i moć u on-line komunikaciji”. Pošto po prirodi volim da analiziram razne stvari tipa govor i ponašenje, ova tema je kao stvorena za mene. Glavni izvor informacija mi je knjiga Susan C. Herring, istoimenog naslova .

U njoj je pisano o tome kako se žene i muškarci predstavljaju i komuniciraju u virtuelnom okruženju. Da li je i koliko došlo do izjednačavanja polova makar u ovom vidu komunikacije, i kako se oba pola predstavljaju u takvom okruženju.

Dati su i zanimljivi primeri kako mi različito komentarišemo iste teme na npr. blogovima i forumima. A i da se nadovežem na priču kod Suske, dati su i primeri kako i koliko žene i muškarci ostavljaju svoje negativne kritike ili podršku.

Koliko god internet pružao mogućnost da se  sakrije identitet pisca, neke sasvim male sitnice, nevezane za gramatiku i sl., bez problema nam mogu otkriti pol te osobe, i gomilu drugih stvari, koje pisac zapravo nije želeo da otkrije.***

Poenta je u tome da u ovom virtuelnom svetu, u kome možemo biti sve ono što zapravo nismo, možemo pokazati i svoje pravo lice. Nekada je lakše reći potpunom strancu jako intimne stvari. Žene ovde mogu reći koliko su zapravo jake , a muškarci mogu pokazati koliko su emotivni, odnosno možemo pokazati stvari koje u ovom, i dalje većinom patrijarhalnom svetu, nisu uvek poželjne.

Možemo staviti maske, a možemo i u potpunosti ogoleti dušu. . . Sve je stvar izbora.

(***napomena: u engleskom jeziku se, ako ne znamo pol pisca, to ne može uvek videti iz teksta, jer ne postoji promena glagola po ženskom ili muškom rodu)