Dva puta u životu mi se desilo da mi se život u roku od 48h preokrene za 180 stepeni. Prvi put se desilo pre nekih 4-5 godina, drugi put se desilo pre nekoliko dana.
Moj dragi i ja smo planirali zajednički život. Znali smo da to želimo ali nismo znali kako to izvesti. On u Francuskoj, ja ovde – i nije baš lako rešiv problem. Da, nije . . . ako nemate prijatelje.
Naime, jedan naš drugar -koga od sada definitivno nazivam PRIJATELj – ponudio nam je pomoć oko mojih papira. Rekli smo OK, mada je to bilo više onako s nevericom, nego što smo mislili da on to stvarno može izvesti. Ali! ;) : u roku od 48h ja sam dobila vizu!
Prijavila sam ispite za aprilski rok, dala sam otkaz na poslu i narednog meseca se selim u FR!
Srećna? Naravno! U frci? Naravno! :)
Prva 2-3 dana sam provela kao u polusnu. Samo sam se smejala i nisam mogla da verujem šta nam se dešava. A onda sam počela i sa “praktičnim” razmišljanjima: šta poneti, šta spakovati…? Kako ceo svoj dosadašnji život podeliti na važne i manje važne stvari? Šta – osim odeće i knjiga – spakovati u kofere? Šta uraditi kada svoj život nastavljam 1289km odavde?
Počela sam da pravim spisak:
-nagovoriti najbolju drugaricu da otvori Skype nalog – checked!
-naučiti mamu da koristi komp – checkiram polako
-volja, želja, odlučnost – checked!
-kupiti 1kg Bag začina – checked!
-. . . . . damn! Šta još trebam da uradim?
Apsolventkinja poslovno-pravnog engleskog jezika, tj. jezičara. Vojvođanka, Novosađanka (čitaj kao "lokal-patriota" :). Sa srcem u Strazburu, a telom na relaciji SR-FR. Crvenokosa ex-plavuša. Nikad solo-drinker. Nikad party-brejker.
Spontana, brbljiva, vesela. Uvek praštam. Pamtim sve moguće sitnice, osim imena i brojeva telefona. 
32 komentara do sada. Ostaviš jedan?
08 / 03 / 2009
16:21:46
link komentara
:)
08 / 03 / 2009
16:22:58
link komentara
;)
08 / 03 / 2009
16:23:16
link komentara
Treba da prestanes da se opterecujes nekim sitnicama jer ce i onako sve da bude na svom mestu kad ti srce bude tamo gde treba da bude !!!
Srecno ti bilo !!!
08 / 03 / 2009
16:49:17
link komentara
Ooooo, svaka cast svaka cast :). Treba da dr opustis i uzivas :)
08 / 03 / 2009
16:53:48
link komentara
Ou maaaj Gaaaad! :) Gotovo, sad sam sigurna da imam psychic sposobnosti! :) (dok ovo čitaš, Džejn igra svoj “I-told-you-so” dance. :) )
A što se tiče stvari koje definitivno moraš da uradiš, to je da svoj budući broj francuskog mobitela javiš pravoj osobi. ;)
08 / 03 / 2009
21:30:44
link komentara
hehe.. sjajno! :)
kada nesto treba da se dogodi ceo Univerzum se podesi za to ;)
08 / 03 / 2009
22:34:31
link komentara
Draga Aurora,
sa srecom!
A sto se tice toga, sta jos treba da poneses evo ovako:
1. puno tolerancije (mada ne sumnjam da to ne treba da ti govorim)
2. puno volje i zelje da se naviknes na novu kulturu, jezik, ljude, …novi zivot!
3. slike od dobrih prijatelja da imas da ih zagrlis kada si bas onako down! ( i to ne treba da ti govorim)
4. ponesi zacin C, tursku kafu (ako volis) trebace ti…
5. ponesi i nesto sto ce uvek da te podseti ko si i odakle si…
A sada i rubrika sta da ostavis (iz iskustva svog a i drugih)
1. ostavi nadu da ces da zaradis na zapadu lovu i da ces jednog dana da se vratis u srbiju
2. ostavi za sobom mrznju prema ljudima medju kojima ces od sutra ziveti (ne znam da li je imas ali znam mnoge nase ljude koji psuju m. ljudima medju kojima zive i rade)
3. ostavi iza sebe i svaku zamisao kako ce to biti… budi spontana i uzivaj!
Mnogo mi je drago i zelim ti svu srecu!
Veliki pozdrav
Sneza
08 / 03 / 2009
23:08:50
link komentara
Deda,
ma, ne opterecujem se sitnicama. Jedina bitna stvar je da ceemo mi biti zajedno, sve ostalo cemo resavati u hodu ;)
Milose,
uzivam vec sada! :)
08 / 03 / 2009
23:13:54
link komentara
Ma, na put (i u avanture) treba iskreno poneti samo sebe – to je sastojak bez kog se ne može :-)
Sve ostalo su obično stvari, a njih možeš kupiti bilo gde :)
08 / 03 / 2009
23:15:46
link komentara
Džejn,
možeš slobodno da naplaćuješ seansem a ja ću da te reklamiram! Drago mi je što si bila u pravu, a tek što si u pravu za stan… pojma nemaš! :)))
Javljam i broj mobilnog i fixnog i adresu i sve!
Tamburix,
jednom prilikom sam Peđi citirala deo iz Alhemičara – ide upravo tako. I potpuno verujem u to. ;)
08 / 03 / 2009
23:20:32
link komentara
Ja bi’ samo dao jedan bambi za Dejanovu izjavu ;)
je t’attende bébé :*
08 / 03 / 2009
23:34:22
link komentara
Snežo,
ne idem tamo da zarađujem. Idem da bih bila sa čovekom koga volim. Nije mi potrebno ništa što treba da me podseća na to ko sam ili šta sam. Ja sam Sanja, i jedino što trebam da budem je da budem još bolji čovek. Nije mi bitno dal’ ću se vraćati ili neću dok god u nekom delu ovog sveta mogu videti sebi drage ljude. Uostalom, pa i ti ćeš mi sad biti bliže. ;)
Dejane,
znaš li koja mi je omiljena rečenica?
“The roads are for journeys, not destinations” ;)
Rekla sam Peđi da mi je čudno što mi zapravo nije potrebno više od jedne veće putne torbe. Blesavo je što se ceo život može spakovati u jedan kofer. Sve važne stvari ionako nosimo u sebi.
08 / 03 / 2009
23:37:29
link komentara
Sa tom se rečenicom potpuno slažem (a za bambija ću da razmislim ;-) )
Ja ne volim preterano stvari, zato me uopšte ne čudi što ti treba malo veća putna torba :-) – lepo si rekla, ne pakuje se život u kofer, no stvari.
Puno srce i samo napred :-)
09 / 03 / 2009
00:51:05
link komentara
Ponesi domaću višnjevaču … ;)
Želim ti (vam) sreću u zajedničkom životu! :D
09 / 03 / 2009
01:08:08
link komentara
@Suske: Bez vishnjevace je nece pustiti u EU :)) Hvala ti ;)
09 / 03 / 2009
08:41:19
link komentara
Suske i Pedja,
visnjevacu mogu da napravim i tamo.
Koliko se secam, ti si se Pedja uverio u to da i Francuzi imaju odlicne domace rakije ;)
09 / 03 / 2009
10:08:10
link komentara
Mnogo mi je drago što je sve ispalo kako ste želeli :)
Od stvari za poneti ko što već rekoše osim sebe i vas sve se ostalo može kupiti :)
U svakom slučaju pitaj dragoga čega tamo nema i to uzmi, ili prvo napravi listu stvari koje su ti stvarno drage (a za kupiti) pa njih nabavi :)
U svakom slučaju nemam mnogo dodati na sjajne prethodne komentare
09 / 03 / 2009
15:10:15
link komentara
Diiiiiivnoooo! Obožavam ljude koji su spremni na sve. Oduševila sam se iskreno. :D Ništa ti bre ne treba. Obuči samo mamu da vlada kompijuterom i srećan ti put. Ja sam se iz roditeljskog doma preselila sa jednim rancom na leđima. Samo hrabro napred u novi život, srećno vam bilo. :D
09 / 03 / 2009
18:06:34
link komentara
Sretno ti bilo. ;)
09 / 03 / 2009
21:52:20
link komentara
Prokka,
tamo ima svega, osim sarme :)) Al’ ja i nisam nesto luda za sarmom pa tako da samo dragi pati za njom! :))
Charolija,
Hvala! Mislim da ce tako i sa mnom biti. OK, nece biti bas samo ranac, nego putna torba, al’ to je to.
Jebeno Pametan,
Hvala i tebi na lepim zeljama. ;)
10 / 03 / 2009
22:55:17
link komentara
aaaaaaa :D
srećnooooo i samo napred!
posle mora ružnih cesti ova je odlična!
sve najbolje ti želim, nemoj nas zaboraviti već nastavi da nam pišeš kako je tamo i šta se dešava :D
11 / 03 / 2009
10:30:43
link komentara
Zelim vam sve najbolje i bice mo u komsiluku, na jedno 600km, ali sta je to za Jevropu…
Samo napred.
pozz
11 / 03 / 2009
20:44:00
link komentara
Sto volim ovako kad ti se okrece zivot. :D
Ponesi slike, uvek zafale.
Rakiju su vec pomenuli ;)
I ukljuci MSN ponekad :)
Srecno ti – Vam bilo :D , uzivajte!!!!!
12 / 03 / 2009
22:29:45
link komentara
Super. Samo napred. Uživajte i živite punim plućima. Ljubav ah ljubav…
14 / 03 / 2009
05:30:00
link komentara
Meni se nesto slicno desilo sa tom razliko sto sam odlazio 10 000 km daleko i prvi put se prilika za odlazak kuci desila posel tri godine. Havarija.
15 / 03 / 2009
20:49:56
link komentara
Želim ti da isto oduševljenje zadržiš zauvek … Biće to đavolski teško ali uz prve prijetelje iskrenog partnera su i nemoguće stvari čista igra.
Dobrodošla u veliki cirkus … :-)
16 / 03 / 2009
15:21:28
link komentara
. . . . . damn! Šta još trebam da uradim?”
Da uživaš…ništa više. :-)
16 / 03 / 2009
19:30:28
link komentara
Uuu, velike promene znaci? Super super, znam kako je to kad te uzbudjenje ponese. Samo hrabro i sve ce biti ok :)
24 / 03 / 2009
12:30:04
link komentara
Poneses samo ljubav prema dragom i to je sve sto ti treba! Mama ce se obuciti, kao sto sam i ja, vidis. A 56. je na pragu!
Moja cerka zivi blizu, ali mi nedostaje, mada sam se vec i na navikla! SRECNO U NOVOM ZIVOTU! :)
31 / 03 / 2009
18:44:39
link komentara
Danas sam bila izuzetno tužna i ugrabila sam vreme za sebe, pored kompjutera. I pročitala tvoj blog. Ceo, sve što ima ovde.
Tvoja priča, za ove dve godine, mi liči na neku meni omiljenu knjigu ili film, možda čak i bajku. Toliko divno i dobro deluješ, imala neuspeha i nesreća, a na kraju si našla, ono ”nešto”, što ti je nedostajalo.
Bojim se da ne preteram u patetici, ali samo želim da ti kažem, da sam sve vreme navijala za tebe. I da ti želim svu sreću ovoga sveta, jer si je zaslužila.
Toliko
31 / 03 / 2009
19:14:26
link komentara
Ivana,
dovoljan je samo jedan ovakav komentar godisnje, pa da se ima volje za pisanje citavih narednih 12 meseci! :)
I meni se nekad moj zivot cini poput nekog filma. I cesto se upitam: koji je djavo bio “glavnoj akterki” da uradi ovo ili ono… ;) Nego, ti rece da si tuzna, pa (ako nisi zapazila u mojim tekstovima) da ti prenesem moju devizu, iako znam da nije bas “najpametnija” : Sutra cu misliti o tome, sutra je novi dan (Skarlet O’hara, Prohujalo s Vihorom)
Osmeh na lice, Ivana, pa se citamo :)
09 / 04 / 2009
00:24:59
link komentara
Srecno! Vavjek!
Ostavi svoj komentar
RSS feed za komentare ovog teksta. | URL TrackBack-a